"Pad gvozdene zavjese donio je uspon velikog proširenja. Doveo je deset novih država članica u našu Uniju. 2004. je označila ponovno ujedinjenje podijeljenog kontinenta. Danas, dvadeset godina kasnije, rat se vratio u Evropu. Sljedeći talas proširenja je ponovo datum sa istorijom, geopolitički imperativ", rekao je Mišel.
Govoreći o motivima iza velikog pristupanja, kaže da je za nove države članice to bila je žestoka želja da postanu dio ovog svijeta slobode i prosperiteta.
"„Evropa” je bila mnogo više od geografije, „Evropa” je ideja, san, putovanje, svetionik nade. Nikada ne smijemo zaboraviti tadašnju odlučnost zemalja kandidata. Učinili ste pristupanje svojom zvijezdom Sjevernjačkom i uskladili ste svoju politiku i svoja srca sa ovim zajedničkim strateškim ciljem. Bilo je spektakularno. S druge strane, šta je motivisalo Evropsku uniju? Naša moralna obaveza je bila da odgovorimo na zov istorije, ali je to bilo i u našem strateškom interesu. U to vrijeme, mnogi su sumnjali u sposobnost EU da integriše stanovništvo i privrede od više od 100 miliona ljudi. Ali odgovorili smo na izazov tako što smo bili pametni i pragmatični", poručio je Mišel.
Trenutni poredak zasnovan na pravilima svakako nije savršen, ali treba da igra stabilizujuću ulogu, kaže Mišel.
"Danas je ovaj svjetski poredak uzdrman i to se dešava upravo ovdje na našem evropskom tlu. Rusija vodi rat protiv suverene nacije Ukrajine. A ruski rat nije ograničen samo na nebo i rovove Ukrajine. EU, njene zemlje kandidati, pa čak i Afrika su predmet hibridnih napada Kremlja. Rusija koristi migrante, novac i lažne vijesti da bi destabilizovala. Kremlj ima jasan cilj — srušiti evropski san. Zašto? Zato što se Kremlj plaši slobode i demokratije na svom pragu" stav je Mišela.
Danas je test naše generacije da ovu Evropu učinimo jačom, suverenijom, uticajnijom, integrisanijom i još ujedinjenijom.
"Na pragu smo još jednog istorijskog trenutka za našu Uniju, imamo datum sa istorijom, hajde da ga zgrabimo sa obje ruke", zaključuje Mišel.
