Iz štampe je izašao novi roman crnogorskog pisca Miraša Martinovića pod naslovom “Homer na putu za Smirnu”. Pisac kaže da je djelo nastajalo gotovo osam godina, te da je matricu našao u Homerovoj Ilijadi, gradeći u svemu antiratnu knjigu.
Martinović u knjizi otkriva svu pogubnost rata, te da su svi jednako na gubitku - i oni koji napadaju i oni koji su napadnuti. Kao i prethodne knjige i ova je objavljena u izdanju autora, a uz finasijsku podršku Ministarstva kulture medija Crne Gore.
“Mene nije intresovao sam pohod svehelenske vojske na Troju, 100 hiljada vojnika i hiljadu ratnih lađa, ni ono što se dešavalo na tom putu. Intresovao me je grad iznutra, odnosno šta sam dešava u opsjedntom gradu i kako postaju opsjednuti oni koji su došli da opsijedaju. To me stanje interesovalo. Stanje u zatvorenom krugu i mogući izlaz iz kruga”, kaže autor.
Kako dodaje, zbog toga je za moto knjige uzeo rečenicu Aleksandra Barika: A mi, koji smo došli da opsijedamo grad, postadosmo opsjednuti grad.
“Intresovala me unutrašnja kolona u gradu, koja počinje da radi za Grke. Da te kolone nije bilo, Troja nikada ne bi pala. Desete ratne godine, vojne glavešine, komandati i njima potčinjeni, Agamemnon, vođa tog moćnog i brojnog vojnog korpusa, i brat mu Menelaj, zbog čije žene je sve krenulo. U mom romanu, Helena nije bila u Troji, što tvrdi i Eupripd u tragediji Trojanke”, kaže autor.
Ističe da je u njegovoj knjizi to trik koji je lansirala grčka propaganda da bi opravdala pohod i našla ubjedljiv motiv za pokret.
“Šef štabske kancelarije je Kalhant, Trojanac, koji se priklonio Grcima, i to su njegovi izumi, kako bi opravdao svoje izdajstvo. Niko domovinu ne mrzi kao njen izdajnik! A rat se vidi zbog utvare. To će shvatiti na kraju kada bude sve kasno”, kaže Martinović.
On napominje da je Homerova Ilijada spomenik ratu, a njegov “Homer na putu za Smirnu” duboko antiratna knjiga.
“To je i osnovna poruka moje knjige”, kaže Martinović.
