Dodaje da im je cilj da povećaju formalnu, malu većinu. Kaže da je lideru DPS-a Milu Đukanoviću ovog puta međunarodna zajednica poslala jasnu poruku da ne koristi trikove kao 2016, kad je, prema njegovim riječima, “organizovao lažni državni udar”. Ovaj trenutak, kako je ocijenio, treba iskoristiti za radikalan rez.
Medojević je rekao da su izbori u Crnoj Gori bili “nefer i nedemokratski”, da su “postojali pritisci i ucjene”, da je “bilo više upisanih birača” i da je “rijetkost da se u tim uslovima iskaže volja građana”, odnosno da pobijede na način koji nije zabilježen – “bez ikakvog incidenta i kapi krvi, iako su mnogi sumnjali da će to mirno da se odigra”.
Smatra da je tu ključnu ulogu odigrao međunarodni faktor, za razliku 2016. godine, kada su, kako je kazao, “Demokratski front i opozicija takođe pobijedili režim Đukanovića”, ali je “on (Đukanović) na izborni dan, u saradnji sa bezbjednosnim službama, organizovao lažni državni udar” i smanjio izlaznost za pet do sedam procenata i pobijedio jedva sa jednim poslanikom razlike. Ovaj put je međunarodna zajednica poslala jasnu poruku da mu ovog puta ne padnu na pamet takvi trikovi i da mora da se poštuje volja birača, dodao je Medojević.
Desila se, kaže, velika istorijska promjena, ali prije svega zbog stava SAD, Velike Britanije i Njemačke, pa “Đukanović nije posegao ovog puta za arsenalom mogućih incidenata kao 2016”. Crna Gora je, kako je naveo, zemlja članica NATO i kandidat za ulazak u EU i vrlo je važno bilo da jedna takva država sprovede izbore mirno i misli da je “to to”.
U toku su, prenio je, razgovori sa partijom manjinskih naroda – Albancima i Bošnjacima.
“Nama je cilj da povećamo formalno malu većinu, kod jednog poslanika, i kako stvari idu, posebno poslije podrške ambasadorke SAD, to je bio jasan signal partijama manjina da je ova Vlada demokratski izabrana, da neće mijenjati spoljnopolitički kurs Crne Gore, da će se boriti protiv korupcije i kriminala i da bi bilo dobro da se pridruže većini”, rekao je Medojević.
Na pitanje kome pripadaju mandati u Crnoj Gori Medojević kaže da, po Ustavu, pripadaju poslanicima. Govoreći o mogućnosti da dođe do promjene izborne volje na taj način, po konstituisanju Skupštine Crne Gore, Medojević kaže da su sa svih adresa iz međunarodne zajednice stigle čestitke o pobjedi, tako da bi “svaki takav pokušaj od međunarodne zajednice bio doživljen kao napad na demokratiju i volju građana”.
“Đukanović je iskusan političar, da zna da pročita poruke koje je dobio sa Zapada, i zna da za jednu takvu avanturu nema podršku”, smatra Medojević.
Upitan u kom pravcu će ići kohabitacija, Medojević ponavlja da su prvi put u istoriji Crne Gore, “mirno, na izborima, smijenili jednu totalitarnu vlast”, dodaje da imaju 15 dana da formiraju Skupštinu Crne Gore, da treba da se zakaže konstitutivna sjednica parlamenta da bi se izabralo rukovodstvo parlamenta i da bi se verifikovala većina.
“Naš kandidat za premijera gospodin Zdravko Krivokapić ima već 41 poslanika koliko mu je minimalno potrebno da traži mandat od Đukanovića i mi se nadamo da će biti tri ili četiri mandata više”, kazao je Medojević
Smatra da u Crnoj Gori neće biti klasične kohabitacije.
“Ovo je specifična situacija kako će se ponašati parlamentarna većina i Vlada prema diktaoru koji je predsjednik države – naveo je Medojević dodajući da treba prvo da konstituišu tu većinu, pa da iznesu neke strategije i ideje. Ovaj trenutak treba iskoristiti za radikalne rezove, za totalni diskontinuitet sa jednim totalitarnim režimom”, istakao je on.
Kaže da je Đukanović ostavio “brojne dokaze za krivična djela” i ukoliko, kako kaže, uspIju brzo da “sprovedu reforme i očiste tužilaštvo i pravosuđe od njegovih (Đukanovićevih) ljudi”, da bi “vrlo brzo bio suočen sa istragama”, da bi se doveo u pitanje imunitet, o kom odlučuje skupština.
Dodaje da će se, među glavnim pitanjima, postaviti ono o ulozi Đukanovića u “zločinima, korupciji…”
“Đukanović ima lobiste i u SAD i EU. On gubi međunarodnu podršku i razna međunarodna tijela govore da je ključni problem Crne Gore korupcija, i to što imaju kriminalne kartele koji su povezani sa službama bezbjednosti i postaju sve ozbiljnija prijetnja i SAD i zemljama Evrope”, naveo je Medojević.
Po Ustavu Crne Gore je, kako je rekao,, sva vlast u Vladi, a da procentualno oko pet posto vlasti otprilike ima Đukanović.
Podsjetio je na sporazum koji su potpisali predstavnici koalicije i naveo da samo treba da rade na reformama i poštuju spoljnopolitičke prioritete Đukanoviće vlade – odnosno da nema nikakvih promjena kad je u pitanju status Crne Gore u NATO-u, nema povlačenja priznanja Kosova, niti pokretanja i insistiranja na identitetskim pitanjima.
Kaže da je to prihvaćeno i od srpskih partija, da niko nije imao primjedbu, Rusija je bila neutralna, “a pozicija Srbije je bila vrlo korektna i neutralna, bez nekih prevelikih miješanja”.
Ako krenemo u borbu protiv kriminala i korupcije, imaćemo ozbiljnu podršku sa strane
Naveo je da je pred njima period kada treba da rade na reformama, ali i da se bore protiv narko-kartela, švercovanja cigareta, sive ekonomije i dodaje da je uvjeren da će odmah za to dobijati podršku međunarodnih faktora.
Kaže da će tu doći do napetih situacija, jer “Đukanović ima veliki novac i veliku moć”, ali kaže da ono što je stekao kao utisak u komunikacijama je da postoji jasna želja da se nova Vlada Crne Gore pomogne, ukoliko bude radila na reformama i ukoliko bude radila na demokratskim procesima.
Medojević kaže da Đukanović nije kao (Slobodan) Milošević koji je mislio da je iznad međunarodne zajednice, navodeći da se već vidjelo da je mirno prihvatio poraz i napravio prvo opoziciono okupljanje pristalica koje su se poslije toga mirno razišle i da mu to daje optimizam da će se tranzicija obaviti na miran način.
Ipak, navodi, sigurno će (Đukanović) odgovoriti i neće mirno gledati na to ako se agresivno krene sa otvaranjem dosijea, ili sa revizijom ključnih privatizacija u kojima su učestvovali članovi njegove porodice.
“Zato sam rekao da nova Vlada mora te osjetljive i rizične aktivnosti koordinirati sa međunarodnom zajednicom. Mi moramo da demontiramo najopasniju mafiju Evrope, koja je imala i međunarodnu podršku”, kazao je Medojević.
Navodi da je na sreću Crna Gora mala i da se ne radi o velikom broju ljudi, dodajući da se zna ko su ljudi koji su se bavili drogom ili švercom cigareta.
“Informacije imamo, dokaza imamo dosta, sada samo treba da napravimo jednu snažnu Vladu koja će da radi na reformama.Organizovani kriminal u Crnoj Gori nije samo problem regiona, već i Evrope i SAD, povezan je sa službama bezbjednosti i sa Đukanovićem lično, tu nas čeka ozbiljan posao, a ja već imam ozbiljan signal da ukoliko krenemo u rat sa kriminalom i korupcijom da ćemo dobiti ozbiljnu podršku”, istakao je Medojević.
Navodi da je atmosfera litija dovela i do povjerenja u njih, iako su službe izazivale sporadične incidente i prljave stvari, kao što su bila dešavanja u Pljevljima.
O slučaju Duška Kneževića i njegovoj inicijativi za zabranu DPS
Upitan o slučaju biznismena Duška Kneževića, protiv kog se vodi sudski postupak, Medojević kaže da ima mnogo procesa sa političkom pozadinom, kakav je i taj i da će uraditi sve da u sudove dođu profesionalci.
“Mi smo na testu da pokažemo da smo jedna demokratska opcija. Od brzine reformi i obnove našeg uništenog pravosuđa zavisiće sudbina tih procesa, mi nećemo štititi nikoga niti ćemo progoniti nikoga montiranim procesima, mi želimo pravnu državu – rekao je Medojević i dodao da će “ishod ostaviti pravosuđu”.
Ne smiju, prema njegovim riječima, “dozvoliti da protagonisti tog kontrolisanog pravosuđa ostanu na pozicijama” jer onda su “džabe krečili”.
“Oni će da se reorganizuju, povežu… Đukanović je milijarder, on ima dovoljno resursa, s svojom porodicom da kupi ljude, da organizuje, da tako kažem, neku kontrarevoluciju i kontraudar i sudbina ove zemlje je u rukama ove vlade i ja se nadam da ja i moje kolege koje se godinama bore, nećemo propustiti ovu istorijsku priliku da od Crne Gore napravimo stabilnu, demokratsku državu”, kazao je Medojević.
Medojević je kazao da je nakon Afere “Snimak” podnio inicijativu za zabranu rada DPS nadležnim institucijama, koje su morale da to prenesu Ustavnom sudu.
Kaže da je još tada bilo pravnih argumenata za takvu inicijativu, ali da sedam godina ne dobija odgovor i dodaje da će se u okviru nove vlade zalagati, u skladu sa međunarodnim standardima, da se ta “partija kao političko krilo organizovanog kriminala zabrani”.
Priznaje da je po tom pitanju radikalniji od svojih kolega iz koalicije i dodaje da smatra da su dvijehiljadite zabranjeni SPS i SRS, da bi Srbija išla sasvim drugim putem.
On navodi i da upozorava svoje kolege da bi tolerisanje jednog takvog sistema koji je 30 godina bio napravljen “da krši ljudska prava, da pljačka državu” i, kako kaže, da omogući srastanje kriminala sa državnim institucijama, bilo opasno.
Zalaže se za otvaranje dosijea službi bezbjednosti i za objavljivanje imena saradnika, ali, kako kaže, ne svih, nego onih koji su pratili opoziciju, novinare, nevladine funkcionere… Kaže da služba državne bezbjednosti imaju njegov dosije i da ga prisluškuju.
“Proces lustracije će očistiti državne organe od onih ljudi koji su kršili Ustav i zakone i u međuvremenu se obogatili i da se oni odstrane iz tih institucija kao neprijatelji demokratije”, kaže Medojević, napominjući da Slovenija ima najbolje iskustvo otvaranje imena službi.
To će možda biti najteži rezi u Crnoj Gori, kaže on.
To je, dodaje, njegov stav, stav Pokreta za promjene i Demokratskog fronta, da za sada nemaju konsenzus oko toga u koaliciji, ali navodi da će pokušati da ubijedi kolege.
