On je kazao da prvi scenario, koji je pesimističan i na tragu projekcija Međunarodnog monetarnog fonda, predviđa pad ekonomije od minus dva odsto, dok drugi predstavlja osnovni budžetski smjer i prognozira rast od 0,5 odsto.»Bićemo između ta dva scenarija, i to bliže drugom. Zbog toga možemo govoriti o realizaciji osnovnog cilja ekonomske politike u ovoj godini, a to je stabilizacija«, poručio je Lukšić na sjednici Skupštine Privredne komore Crne Gore (PKCG).On je rekao da se pozitivni ekonomski trendovi ogledaju u smanjenju nazaposlenosti i javnog duga, 30 odsto većem prilivu stranih direktnih investicija u prvoj polovini godine, održavanju budžetskog deficita na nivou od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, kao boljoj razmjeni sa inostranstvom.Lukšić pozitivne pokazatelje očekuje i drugim oblastima, prije svega u turizmu, jer bi turistička sezona trebalo da i pored skeptičnih prognoza, ostane na prošlogodišnjem nivou.Negativni trendovi su, prema njegovim riječima, prisutni u bankarskom sektoru, čije je restrukturiranje neminovno.»Sa jedne strane bilježi se poboljšanje u jednom dijelu sektora, ali sa druge on ipak stagnira«, kazao je Lukšić. On je dodao da veći dio banaka bilježi povećanje aktive, dok ranije dominantni dio bankarskog sektora smanjuje tržišno učešće, zbog čega je neophodno dodatno angažovanje na obnovi njihove kreditne aktivnosti.»Nije poželjno da se u godinama koje slijede vratimo na stope kreditnog rasta koji je bio prije ekonomske krize, ali smo zainteresovani za poboljšanje kvaliteta buduće aktive«, ocijenio je Lukšić.On smatra da bi PKCG trebalo da razvija neposredniju saradnju sa Investiciono-razvojnim fondom, kao i da te dvije institucije razmotre mogućnost formiranja razvojne banke.Lukšić je saopštio da bi unaprijeđenju poslovnog ambijenta u Crnoj Gori, između ostalog, doprinijela reforma inspekcijskog nadzora, kroz usvajanje zakona koji bi predviđao njihovo objedinjavanje u jednu.»Pitanje je samo da li bi se u tu biznis inspekciju mogla uključiti i poreska, ali je sigurno da bi se na taj način smanjili troškovi i pobiljšala efikasnost«, rekao je Lukšić.
Prva banka uredno vratila kredit:Prva banka Crne Gore nije fiktivno, već je u potpunosti vratila kredit Vladi, a novac je iskorišćen za realizaciju investicija, što je iskazano u završnom računu, saopštio je danas vicepremijer i ministar finansija, Igor Lukšić.
»Pogrešna je pretpostavka da je novac fiktivno vraćen. Ništa nije fiktivno vraćeno, već u potpunosti. Na računu državnog Trezora i Regionalnog vodovoda tog dana je bilo 11 miliona eura, a istovremeno je razdužena obaveza budžeta prema Regionalnom vodovodu na zahtjev Direkcije javnih radova«, rekao je Lukšić novinarima u Privrednoj komori.
Vijesti su objavile da je Prva banka nezakonito vratila Vladi prvu ratu kredita od 44 miliona EUR, prilikom čega je zloupotrijebljen službeni položaj i fiktivno vraćen iznos od 11 miliona.
»Očigledno je da se time bave samo oni koji su razočarani što neće nastaviti da obavljaju neku funkciju i neke vaše kolege u tom smislu zloupotrebljavaju i dovode u pitanje njihov novinarski i profesionalni rejting, jer pišu o stvarima na način koji je samo za zadovoljenje nečije lične ambicije«, poručio je Lukšić
Generalni direktor Centralne banke Crne Gore (CBCG), Milojica Dakić, saopštio je da je prvu polovinu godine karakterisala likvidnost banaka iznad propisanog nivoa, njihova dokapitalizacija sa 75 miliona EUR, niska kreditna aktivnost, povećanje neadekvatnih i kredita koji kasne, kao i rast aktive i depozita.On ne očekuje da će u ovoj godini doći do značajnih promjena kamatnih stopa, kao i rasta finansiranja preko matičnih banaka.CBCG će, prema riječima Dakića, nastaviti da radi na dokapitalizaciji banaka, superviziji sistemskih, pripremi novih odluka u vezi sa obaveznom rezervom, kao i usklađivanju bankarskog sistema sa nedavno usvojenim setom finansijskih zakona.Predsjednik PKCG, Velimir Mijušković, najavio je forimiranje Centra za investicione projekte, koji bi trebalo da doprinese poboljšanju ekonomije.»Cilj je da na bazi utvrđene metodologije pretočimo razvojne ideje privrednika u kvalitetne projekte i studije«, objasnio je Mijušković.
