“Iako toga nismo svjesni. Ni u sistemskom smislu, ni u životnom ni u strateškom smislu”, naglasila je ona.
Kako ističe, program Evropa sad 2 nam je predstavljen, a u stvari nam ništa nije predstavljeno. Nudi nam se reforma, koja se kako ističe Kasalica, ne može sprovesti ni kroz narednih 20 godina.
“Nudi nam se reforma u kojoj se više ništa ne radi kroz posrednika, što je naš poslodavac za sve poreze i doprinose, odnosno poreskog obveznika kao fizičko lice. To onda znači da ćemo dobiti bruto zaradu i da od nas zavisi da moramo da ispunimo obaveze koje se tiču i poreza i doprinosa”, naglašava Kasalica.
Građani na kratki rok dobijaju da mogu da troše koliko god hoće, ali na dugi rok koji je kraći od 10 godina, a bliži je pet godina, naglašava ona, značajno osiromašenje.
“Mislim da smo u toj fazi razvoja da je crnogorska ekonomija kao zajednička kuća svih nas u kojoj i živimo i radimo, ona koju ne možemo da uneredimo tako što ćemo da kažemo “mi vam sada dajemo dosta para, ali hoćete li imati penziju ili samo socijalu od penzije nije neka velika razlika””, objašnjava ona.
Ta vrsta “pucanja u glavu” je, kako smatra, nešto što ne smije da se radi, pogotovo zato što nije u regionu dalo svoj pravi rezultat.
“To nije nešto što možemo da prepišemo od Amerike ili eventualno Velike Britanije zato što to tamo postoji minimum 50 godina, ako ne i duže, skoro vijek. I tamo predstavlja disciplinu mentalitetskog pristupa onome što je podnošenje poreske prijave poreza na dohodatak građana”, dodaje Kasalica.
Ne možemo da prepisujemo, a da vičemo
To znači, kako objašnjava, da mi na nivou naše egzistencije treba da znamo – šta treba da platimo, kada, šta treba da čuvamo, koje račune, šta treba da dokumentujemo, da li nam treba poslovni menadžer, da li nam treba poreski savjetnik, kako tome treba da pristupimo.
“Ne smatram da su poreske reforme koje su bile u budžetu 2022. godine ukidanjem poreza za zdravstvo, u nekom velikom finansijskom smislu ukinule sistem zdravstva, ali su ogolile maksimalnu organizacionu nespremnost sistema za zdravstvo da odgovara svojim administrativnim obavezama”, rekla je Kasalica.
Treba da reformišemo fond PIO, dodaje Kasalica, i ističe da su čak i MMF i Svjetska banka imali reformske predloge.
“Ovo je najvažniji segment o kojem nismo ništa čuli od gospodina Spajića i gospodina Krvavca, a to su dva čovjeka od kojih će jedan biti premijer, a drugi bi trebalo da bude ministar finansija. U sistemu zdravstva smo uradili reformu, ali da li smo dobili kvalitet usluge bolji od onoga što smo uložili, kako u zarade, tako i u mnoge druge stvari, i u rasterećenja dugova za ljekove ko zna koliko godina unaprijed, to ćemo tek dobiti potvrdu DRI revizijom za završni račun budžeta”, kazala je Kasalica.
Ako reforma penzija ide u ovo pravcu da postoji penzija socijale, ali to napominje Kasalica, ne može da znači da neko ko je imao 30 godina iskustva, i neko ko je imao tri godine iskustva mogu da imaju istu penziju.
“To je taj radikalni populizam. Mi smo to već unijeli minimalnom penzijom od 270 eura i onda jednostavno dobijete armiju divnih ljudi koji su lagali godine. Na minimalnu penziju da ide minuli rad, i da se u tom segmentu mijenja matematička formula”, naglasila je Kasalica.
To će, kako napominje, zahtijevati pripremu koja mora trajati minimum dvije godine, ako ne i duže, zatim i način na koji to treba da se finansira i kako to treba da se odrazi kroz eventualno povećanje ili vraćanje dijela doprinosa.
“Ako ukinemo doprinos za PIO mi ćemo definitivno da osiromašimo, ne samo srednju klasu, nego čitavu crnogorsku ekonomiju, a na to niko nema pravo”, dodala je Kasalica.
Kasalica zaključuje da ne možemo kao sistem u ovom trenutku razvoja i onoga što treba da idemo u sledećih 10, 20 godina da legalizujemo nelegalno, a da to ne platimo, i da prepisujemo a da vičemo.
