U Manifestu je napisano pet ključnih preporuka za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, budući da su ti stambeni objekti veliki potrošači energije.
- Implementacijom projekta je moguće uštedjeti do 40 odsto energije, ali tako da se ne umanji komfor potrošača. Od trenutka preduzimanja mjera energetske efikasnosti potrebno je oko godinu za postizanje prvih efekata, rekao je za Portal Analitika Karadaglić.
Investiranje u renoviranje postojećih i izgradnju novih energetski efikasnih zgrada vodi ka ispunjenju ciljeva EU strategije.
Sve prednosti energetski efikasnih zgrada
- Osnovna prednost energetski efikasnih zgrada je racionalnije korišćenje energije, u smislu manjih potreba pri istim uslovima komfora. Dakle, riječ je o postizanju tehničkih rješenja sa kojima se troši manje energije za isti efekat. Na ovaj način ostaje višak energije koja više nije potrebna, što praktično znači da je to najjeftiniji vid dobijanja energije, jer nam je već na raspolaganju. Dodatna prednost je korišćenje solarne energije za zagrijavanje vode u domaćinstivma, javnim objektima, hotelima... Nažalost, praksa je da se skupa električna energija koristi za jednostavno zagrijavanja vode u područjima kao što je Crna Gora koja obiluje sunčanim danima, objasnio je Karadaglić, dodajući da projekat ima nekih mana.
- Mana je prije svega prekid normalnog korišćenja objekta za vrijeme izvođenja radova postavljanje izolacije na fasadi, radovi na krovu, zamjena vrata i prozora, instalacija grijanja i sl, rekao je Karadaglić.
Prema istraživanju publikovanom pod nazivom “Financing Mechanisms of Europe`s Buildings”, Evropi je neophodno oko 100 milijardi eura za renoviranje zgrada do 2020. godine, od čega je, prema aktuelnom stanju, moguće obezbijiediti samo polovinu.
Prema istom istraživanju, investiranjem u energetsku efikasnost moglo bi biti kreirano oko 400.000 novih radnih mesta, a procjena je da je u ovu oblast neophodno investirati 0.5-0.8 odsto BDP-a godišnje, za šta je neophodno kreirati nove finansijske mehanizme.
Cilj Manifesta, kao jednog od najbitnijih rezultata projekta, je da doprinese razvoju finansijskih mehanizama za podršku investicijama u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu.
Karadaglić navodi da se u Crnoj Gori sve češće grade energetski efikasne zgrade.- Usljed problema sa nestašicom energije, energetski efikasna gradnja uzima sve više maha. U Crnoj Gori su već započeti radovi na rekonstrukciji škola i bolnica, a i sve više privatnika gradi svoje objekte na efikasniji način. Ovakav način gradnje je skuplji od tradicionalnog za 15 do 30 odsto, zaključio je Karadaglić.
U EUbuild projektu učestvuju Crna Gora, Srbija, BiH, Makedonija, Albanija, Belgija i Turska. Nosilac projekta koji se finansira iz IPA fondova je tursko udruženje proizvođača građevinskih materijala IMSAD, a crnogorski partner je Unija poslodavaca.
