Dok se vrtah sa skupa na Jezerskom vrhu, cijelo vrijeme lagano vozeći jer mi je žurba davno minula, da prijatelja kući prebacim i ja se svojoj anumi ucijelo povrnem. Al đa'o mi ne da mira, kad se podgoričke ulice dovatih malo pritisnuh papuču, tu neđe do 60km/h, ne vala preko.
I taman kad to učinjeh ispred mene, niotkuda, s'desne strane ulice parkirana srete me predstavnik narodne vlasti i to okrenut na ćirilici k meni. Ode vozačka, pomislih, il' najmanje 150 eura, ovih Spajićevih, a tek sam novu prije koju neđelju podigao i skoro mi vrli preśednik penziju podigao!
Zaustavlja me, uljudno prilazi neko momče, u plavoj uniformi. Dobro veče veli, vi malo požurili, možemo li dobit vaša dokumenta. Jesam bogomi požurio, rekoh i belaj učinio, al ne preveliki, makar se nadam. Malo me umor stigao, sad sam sa skupa na Lovćenu, pa rekoh da što prije stignem doma i noge odmorim.
124Pita me prijatelj, što ti bi, em žuriš, em se ofiraš kuj si noćas bio. A što da ne i ovaj kačket na glavu, sa crnogorskim grbom i stilizovanom zastavom me dovoljno ofira van svake sumnje, nema potrebe i ne bih da se skrivam, ko sam i okle sam.
I to momče, uniformisano, ode sa mojim dokumentima do onog drugog, a ja ostah da čekam da me pozovu i kako je red izdiktiram im sve ono što nema u LK.
Mator sam i svjestan što učinjeh, žurio jesam, pa je red da platim, a ne da se skrivam, nijesam od tija. No, viđu ne zovu me, nešto dumaju. Što rad boga, oće li mi za vozačkom posegnut, oću li u apsanu prenoćit ili će mi prekršajni nalog uručit.
No sve je to za ljude i naredan sam mu. I tako dok ja se preračunavam i opcije premećem, onaj drugi krenu ka auta iza mene, a ovaj s mojim dokumentima, pravo put mene.
Priđe, drži dokumenta i pita. Đe ono vi rađaste?? Niđe više! Sad sam na teret fonda PIO i ponekad, pravo govoreći od kad nas "oslobodiše", sve manje i manje, nešto izvještačim iz domena telekomunokacija, za đekojeg tužioca!!
Izgleda da ove spremne momčadi ima poprilično pravilno raspoređene po dubini u ovoj zemlji crnogorskoj i vlasti izdajničkoj
On, onako ljubazno, odgovori: Da, da!! Kao da željaše potvrdi moju identifikaciju da zna ko sam, pruži mi isprave i poželje laku noć, a i ja njemu. Valjalo bi da ipak samo malo usporite, uz te riječi, rastasmo se, ka što se i sastasmo. Svako svojim putem i za svojom rabotom.
Gospodo, formalno jesam napravio saobraćajni prekršaj, naravno ukoliko im je radar baždaren, vozio sam skoro 60km/h u gradskoj zoni, skoro 20 više od dozvoljene. Ali, dva matorca u matorom autu, u širokoj ulici, đe niđe nikog nije bilo, sigurno se nijesu spremala na ludorije.
No to nije poenta, već činjenica da me policajac, u punom smislu riječi, identifikovao i ja mu se predstavio, okle idem i kuj sam namjerio, a on, iako formalno predstavnik ove izdajničke i kukavičke vlasti, koja mi ništa dobro ne želi, kao ni ja njoj, odlučio da me valja puštit da idem kuj sam naumio.
Procijenio je da taj prekršaj nije takav i toliki da me valja kastigat i zapise saobraćajne sačinjavat. A i kad mu Lovćen spomenuh vidim da mu brk zaigra, onako šeretski, ko da mi oćaše reći sa srećom se gledali neđe tamo oko Jezerskog vrha, al na istoj strani i po istoj raboti.
Iako u autu na ćirilici, izgleda ovo momče razmišljaše i na latinici. Ili možda što mi je bliže pameti, pripada onim koji baštine i latinicu i ćirilicu, kao svoje rođeno pismo.
Pripada onim koji vole Lovćen napisan i ćirilicom i latinicom, kojim je Crna Gora jednako na srcu kao i Montenegro. Onim koje je mater naučila da na crnogorskom jasno i glasno na oba pisma zapisano kažu da su Crnogorci, ma mi se čini pripadaše i onim sa kojim bih sinoć na Lovćenu kad poručiše: Mi smo spremni!!
Izgleda da ove spremne momčadi ima poprilično pravilno raspoređene po dubini u ovoj zemlji crnogorskoj i vlasti izdajničkoj.
Eto, podijelih s vama jedan trenutak od preksinoć. I bi mi lijepo i bi mi čast što preksinoć provedoh svama nekoliko sati na Jezerskom vrhu i što saznah da nas ima i u ovoj ravnici Zetskoj i na ulici podgoričkoj.
Da me ne bi neko iz ODT ili, ne daj bože, SDT prozvao i na razgovor pozvao, moram reći ovo je kolumna, ako to oni budu znali što znači. Ako ne, družićemo se!! Nema nam druge!!
