Mjesec dana prije isteka roka, građevinske kompanije koje učestvuju u projektu „1000 plus“, zaključile su oko 450 predugovora sa građanima o kupovini stambenih jedinica, saopšteno je Portalu Analitika iz Ministarstva turizma i održivog razvoja.
- Dobili smo preliminarne podatke da je ponuđač „Zetagradnja“ realizovao oko 300 predatih vaučera, „Ibon“ Nikšić 11, Fond za solidarnu stambenu izgradnju (CFSSI) 85, kompanija „Lipa“ oko 10, LD group 5, investitori kao fizička lica oko 15, dok za druge ponuđače još uvijek prikupljamo informacije, kazao je za Portal Analitika Marko Vujović pomoćnik ministra za razvoj stanovanja.
Potpisani predugovori se dostavljaju bankama, koje donose konačnu odluku o sklapanju kreditnog aranžmana. Čim banka odobri kreditni aranžman, građevinska kompanija od banke dobija novac. Pri tom, građanin postaje vlasnik stana, i otplaćuje ga banci u roku do 20 godina. Prema podacima iz banaka, do sada je sklopljeno oko 30 ugovora, a taj broj se iz dana u dan povećava.
U Ministarstvu očekuje da će do kraja februara-kada ističe rok za upotrebu vaučera, biti realizovano svih 837 aranžmana, budući da toliko građana ispunjava uslove ovog projekta.
Dominacija „Zetagradnje“: Podatak da je od 450 zaključenih predugovora, čak dvije trećine realizovala kompanija „Zetagradnja“ govori da su građani, na ovaj način, izabrali koja je, po njihovom mišljenju, najbolja i najperpsektivnija crnogorska građevinska kompanija.
Dobri poznavaoci prilika crnogorskog građevinskog sektora kažu da je tajna uspjeha kompanije u vlasništvu Blagote-Baće Radovića, što u vremenu prije krize menadžment nije ulazio u realizaciju megalomanskih projekata.Drugim riječima bili su – jako oprezni sa investicijama, odnosno, gradili su samo ono što su sigurno mogli prodati. Epilog je poznat - dok druge kompanije kubure sa problemima (čitaj: kreditima), „Zetagradnja“ nastavlja sa velikim investicijama u Podgorici. Za kupovinu zemljišta u Glavnom gradu su tokom prošle godine izdvojili blizu 18 miliona eura, što je znak da će se njihova poslovna dominacija na građevinskom tržištu - sigurno nastaviti.
„Zetagradnja“ je prošle godine kupila zemljište Mljekare za 3,26 miliona eura, nekretnine Duvanskog kombinata za 13,2 miliona eura i zemljište kod KAP-a za 1,47 miliona eura.
U stanove „Zetagradnje“ već se uselilo deset građana, koji su učestvovali u projektu „1.000 plus“.
Na Žabljaku - najskuplji stanovi: Podaci dostavljeni Portalu Analitika otkrivaju da su prosječno najskuplji stanovi u projektu „1000 plus“ ponuđeni - vjerovali ili ne - na Žabljaku.
Tako je za 75 ponuđenih stanova u tom gradu, građevinske kompanije odredile prosječnu cijenu od 1.600 eura po kvadratu (!), što je značajno skuplje nego u Podgorici i Herceg Novom gdje je prosječna ponuđena cijena 1.100 eura po kvadratnom metru. U Kolašinu prosječna cijena kvadrata ponuđene stambene jedinice je 1.133 eura. Najeftiniji stanovi su ponuđeni u Andrijevici, Plužinama, Mojkovcu i Rožaju prosječno za 600 eura po kvadratu. Kvadratni metar stana u Nikšiću su građevinske kompanije cijenile po prosječnoj cijeni od 810 eura, Plavu 950, a Bijelom Polju po 900 eura.
Banke će dobro profitirati: U projektu „1000 plus“, dobro će proći i banke koje su učestvovale u realizaciji projekta. Prema već objavljenim podacima, banke bi mogle samo od naplate administrativnih troškova da zarade ukupno 302 hiljade eura - ukoliko odobre maksimalan iznos stambenih kredita aplikantima kojima je projektni odbor odobrio vaučer za kupovinu stana. Administrativni troškovi odobravanja stambenih kredita u svih pet banaka u okviru projekta iznose jedan odsto.
NLB Montenegrobanka, će inkasirati 96,2 hiljade eura, a. CKB bi trebalo da za administrativne troškove dobije oko 50 hiljada eura, a Erste i HAAB banka 75 hiljada eura, odnosno 61,7 hiljada eura, a Komercijalna banka Budva, 18,6 hiljada eura. NLB Montenegrobanka do sada je, kako su javno saopštili njeni predstavnici, u okviru projekta Hiljadu plus odobrila 263 kredita u iznosu od 10,47 miliona eura, dok će se ostale banke oglasiti nakon isteka roka.
realizaciju vaucera do kraja februara ove godine,- Što ostavlja dovoljno vremena građanima za odlučivanje kod kojeg investitora će realizovati dobijeni vaučer. Takođe, postojala je značajna pauza u vrijeme novogodišnjih i božićnih praznika. Očekujemo da dobijemo zvanične podatke o broju potpisanih predugovora od građevinskih kompanija, koje će se odnositi na period od trenutka izdavanja vaučera, kažu u Ministarstvu.
Prema zvaničnim podacima, u ponuđenih stanovima ima 16 odsto garsonjera, 42 jednosobna, 30 odsto dvosobnih, dok su 12 odsto veće stambene jedinice.
Projekat „1000 plus“ je vrijedan oko 50 miliona eura, od čega polovinu obezbjeđuje država preko aranžmana sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope, a 22,5 miliona domaće komercijalne banke. Da bi građanin učestvovao u projektu potrebno je neto zarada u domaćinstvu do 500 eura, a za svaku narednu odraslu osobu 250 eura i 150 eura za svako dijete u domaćinstvu. Država će odabranim domaćinstvima subvencionirati kamatnu stopu do iznosa od 4,9 odsto na godišnjem nivou, za ugovore za kupovinu stanova po cijeni do 900 eura za kvadratni metar. Preko tog iznosa, građanin mora doplatiti iz svog džepa.
Planiran nastavak projekta: U Ministarstvu turizma i održivog razvoja planiraju nastavak projekta.
- Sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope je postignut dogovor da po završetku projekta „1000 plus,“ i nakon analize rezultata postignutim u ovom projektu, zajednički definišemo nove projekte i aktivnosti koje će imati za cilj rješavanje i unaprijeđenje stambenog pitanja građana Crne Gore. Banka za razvoj Savjeta Evrope je izrazila veliko zadovoljstvo procedurom realizacije i ostvarenim rezultatima ovog projekta, naglašavajući da je ovo jedan od najtransparentnijih projekata koji je realizovan uz njihovo učešće, zaključuju u Ministarstvu.
Bez obzira na neke mane ovog projekata - kao što su unaprijed kaparisanje stanova i relativno visoka prosječna cijena stambenih jedinica - ovakve akcije doprinose da mnogi građani sa niskim primanjima dobiju krov nad glavom.
Predrag ZEČEVIĆ
