Na vebinaru ''Pitanja i odgovori o e-cigaretama, eksperti imaju riječ'' razgovaralo se o negativnom uticaju cigareta na čovjeka i okolinu, a raspravljalo se i o manje štetnim alternativama koji bi mogli drastično da poboljšaju kolektivno zdravlje stanovništva.
Profesor Borislav Georgijev, direktor nacionalne kardiološke klinike u Sofiji, predstavio je uticaj cigareta i elektronskih cigareta na naš kardiovaskularni sistem. Kako je Georgijev kazao, prikazujući statistiku iz SAD-a od 2000. do 2004, na godišnjem nivou oko pola miliona ljudi umre od bolesti koje su vezane za konzumaciju cigareta.
Georgijev je objasnio da ne postoji manje rizično pušenje cigareta, i da rizik od ovih bolesti ne možemo smanjiti ako smanjimo konzumaciju cigareta. Prema njegovim riječima, dokle god osoba konzumira duvanski proizvod bilo da je to kutija ili svega nekoliko cigareta na dan, njegova povećana izloženost oboljenju je i dalje prisutna, a rizik se može smanjiti (ali nikada u potpunosti eliminisati) tek kada ostavimo cigarete.
''U duvanskom dimu se mogu naći oksidansi, isparljiva organska jedinjenja, čestice, teški metali, nikotin i mnoge druge stvari koje prouzrokuju aterogenezu i trombozu koje mogu dovesti do pogoršanja endotelijskih ćelija kao i do velikog oštećenja unutrašnjih zidova krvnih sudova. Kada se ta oštećenja dese onda je prognoza za pacijenta veoma loša, i mnogo je veća podložnost za dalja oboljenja koja se mogu javiti. Nagomilavanjem oštećenja, koje se prouzrokuje svakodnevnim pušenjem veoma lako može doći do takozvanog pucanja što dovodi do infarkta, nestabilne angine i ostalih teških oboljenja'', kazao je Georgijev.
Georgijev dodaje da su i jako bitne studije koje ukazuju na štetnost cigareta na ljude oko nas.
''Pušenje u prisustvu nepušača je u Sofiji zabranjeno jer je štetnost duvanskog dima enormna i na takozvane pasivne pušače (ljudi koji se nalaze u društvu pušača). Studije su pokazale da i pasivni pušači imaju do 1,5 puta povećan rizik da obole od neke od bolesti koje se vežu za konzumaciju duvana. Štaviše, u jednom segmentu su u još goroj poziciji od pušača. Naime, HDL, ili dobri zaštitni holesterol, je kod pušača jako nizak, ali istraživanja pokazuju da on često zna da bude mnogo niži kod pasivnih pušača, što ih izlaže većem riziku od samih konzumenata tradicionalnih duvanskih proizvoda'', ističe Georgijev.
Iako je potpuni prestanak pušenja jedino pravo rješenje, Georgijev dodaje da brojne studije ukazuju da elektronske cigarete imaju neuporedivo manji uticaj na konzumenta i okolinu od klasičnih duvanskih proizvoda.
''Kakva je razlika između uređaja koji zagrijavaju duvan i elektronskih cigareta u odnosu na klasične duvanske proizvode? Uređaji koji zagrijavaju duvan koriste duvan koji ne sagorijeva i samim tim su relativno bezopasni i sadrže vrlo niske nivoe štetnih toksina. E-cigarete vaporizuju e-tečnost u kojoj je rastvoren nikotin. U oba slučaja nema pepela i dima. Iako istraživanja pokazuju da i korišćenje elektronskih cigareta nije u potpunosti bezopasno te da može dovesti do povećanog pritiska i ubrzanog rada srca, ovi uređaju se mogu posmatrati isključivo kao alternativa za one koji u suprotnom ne mogu ostaviti cigarete. Elektronske cigarete treba koristiti jedino kao prvi korak ka potpunoj apstinenciji. Nama doktorima je glavni cilj da u potpunosti eliminišemo pušenje kao glavni rizični faktor mnogih modernih bolesti'', zaključio je Georgijev.
Doktor Piter Harper, vodeći onkolog i konsultant u ''Guy's and St Thomas'' bolnici, govoreći o smanjenju rizika i ulozi e-cigareta, predstavio je uporedno istraživanje ''Faktori rizika za obolijevanje od raka na globalnom nivou'' iz 1990. i 2017. Rezultati oba istraživanja su bili jasni - ubjedljivo na prvom mjestu, kao glavni rizik se nalazi pušenje.
“Sve štetne materije koje se nalaze u duvanskom dimu počinju da se pojavljuju na temperaturama od 300 do 350 stepeni celzijusa. Kada nastavite da sagorijevate duvan, na temperaturi do 550 stepeni možemo vidjeti kako se koncentracija tih štetnih materija značajno povećava. Ako razmislimo, vrh zapaljene cigarete dostiže temperaturu do 900 stepeni i u tom procesu se duvan pretvara u pepeo. Paljenje duvana je ono što oslobađa dim koji sadrži preko 6,000 hemikalija i ultrafinih čestica, 93 se nalaze na listi štetnih materija a apsolutna većina (gotovo 80) je označena kao kancerogena materija. Kada zapalimo cigaretu, ona izgori i šteta je već napravljena'', kazao je Harper.
Harper je govoreći o istraživanjima vezanim za onkološka oboljenja kazao da je jasno vidljiv značajan rizik odmah što osoba počne da puši, a da pravi problemi nastaju kada se duži niz godina puši preko 20 cigareta dnevno.
''Čak 64 odsto pušača koji obole od raka nastave da puše. Čak i kada dobijete rak ne možete da prestanete da pušite. Ovo je veoma stresno za rodbinu i voljene koji ne mogu da razumiju zbog čega neko ko ima rak ne ostavi cigarete. Prestanak je najbolja opcija, ali ako to nije moguće, vođeni brojnim opširnim medicinskim studijama, uvjeren sam da bi manje štetne alternative mogle odigrati značajnu ulogu u smanjenju rizika'', kazao je Harper.
Na vebinaru je o razlikama između dima cigarete i aerosola koji proizvode alternative govorio profesor Angel Gonzales Urenja, hemičar sa Univerziteta ''Autonoma de Madrid'', odjeljenje primijenjena fizička hemija. On je predstavio istraživanje u kojem je napravio spravu koja će simulirati čovjekova pluća i uporedio šta se dešava kada se konzumira tradicionalna cigareta i neke od alternativa, a kao najpopularnije je naveo IQOS i vejpove. Izvađeni ketridž tradicionalne cigarete (koji simulira naša pluća) je bio tamno kafene, gotovo crne boje, dok je ketridž e-cigarete bio providne, jedva žute.
''Brojne toksične materije koje naše tijelo apsorbuje su na neuporedivo nižem nivou prilikom konzumacije neke od alternativa. Ono što je jako interesantno je koncentracija ''Crotonaldehida''. Ova supstanca je jako, jako opasna, a njena koncentracija kod alternativa je 0, nema je. Redukcija od 100 odsto, to je zaista fascinantno. Pogledajmo ''Acetaldehid''. Prilikom konzumacije tradicionalnog duvana skala probija vrh, mjeri najveću moguću vrijednost, a kod alternativa, jedva da je prisutna'', kazao je Gonzales Urenja.
Kako je dodao, smanjenje štetnosti duvana (THR) nije teorija već eksperimentalna činjenica koja se bazira na višegodišnjim analizama koje koriste visoko senzitivne analitične tehnologije.
''Prisustvo toksičnih i štetnih materija je 90 odsto manje prilikom korišćenja vejpova i e-cigareta u poređenju sa tradicionalnim duvanom, a to se postiže najviše izostankom paljenja i mnogo manjim temperaturama. Takođe ono što je jako bitno, zbog veoma male koncentracije nikotina u izbačenom aerosolu, postojanje ''pasivnog pušenja'' prilikom konzumacije neke od alternativa se mora dodatno preispitati, jer je moguće da čak i ne postoji'', kazao je Gonzales Urenja.
Doktor Haprer je na kraju, odgovarajući na pitanja prisutnih, poručio da doktori moraju izaći u javnost i što češće predstavljati ove činjenice kako bi ljudi počeli da shvataju značaj novih proizvoda.
‘’Jedan od glavnih problema u Ujedinjenom Kraljevstvu je što su zbog poteza naše Vlade ovi proizvodi teško dostupni. Mi jednostavno moramo češće pričati na ovu temu kako bi shvatili da termin smanjenje štete zaista postoji i da ga moramo ozbiljno shvatiti. Šta moramo uraditi. Moramo izaći iz sjenke i kazati farmaceutskim kompanijama da im nije potrebno mišljenje industrije već da trebaju da čuju od nas, doktora, da su alternative manje štetne. Uvijek kažemo da morate da prestanete da pušite i to nikada neću proći, ali sa sigurnošću mogu reći da ako imate problema sa prestankom ove alternative su manje štetne, kako na kraćoj tako i na dužoj stazi'', zaključio je Harper.