- Niska stopa PDV-a je rezerva koju treba iskoristiti ako dođe do pogoršanja situacije. Eventualno povećanje PDV-a za dva procentna poena treba da generiše nove budžetske prihode, ali se ne smije dozvoliti da utiče na životni standard građana i investicioni ambijent - rekao je Fabris.
CBCG je lani takođe sugerisala Vladi da razmotri opciju povećanja PDV-a, ali za jedan procenat.
Fabris je istakao da prioritet Vladine ekonomske politike treba da bude fiskalna konsolidacija.
- U zadnje dvije godine imamo visok budžetski deficit, kao posledicu anticiklične politike. Dalje povećanje javnog duga bi ugrozilo budući rast. Najveći problem u sektoru privrede je visok stepen nelikvidnosti preduzeća - objavljivanje spiska firmi u blokadi nije dovoljno da se riješi problem i Vlada treba da nađe načina da ga neutrališe i dodatno ne doprinese povećanju nelikvidnosti- poručio je Fabris.
Precizirao je da bi se mjera ograničenja kamata, da je usvojena ranije, odnosila na trećinu kredita odobrenih privredi i 22 odsto pozajmica odobrenih građanima.
- Mislim da smo ovom mjerom prije svega pomogli malim i srednjim preduzećima. Do limita od 15 odsto za građane i 14 odsto za privredu smo došli na osnovu analize, koja je pokazala da je ovo gornja granica za ulazak u zonu nekvalitetnih kredita. Kamate na depozite mogu biti i veće od šest odsto, a u tom slučaju od banaka će se tražiti odgovarajući stepen adekvatnosti kapitala- naveo je Fabris.
Objasnio je da se skupi krediti koje odobravaju mikrofinansijske institucije uredno vraćaju, te da se Vladi preporučuje da izmjenom Zakona o obligacionim odnosima odredi maksimalan iznos ugovorene kamatne stope.
Dodao je da bi Vlada trebalo da sačini strategije razvoja KAP-a, ali i kompletne privrede.
- Najbolje rješenje za KAP je ulazak respektabilnog strateškog partnera, ali je pitanje koliko je to izvjesno s obzirom na dugovanja fabrike i zastarjelost opreme. Gašenje KAP-a je takođe legitimna opcija, imajući u vidu da fabrika ne doprinosi izvozu i BDP-u kao u ranijim godinama, ali bi to svakako bio kompleksan posao, imajući u vidu niz obaveza koje bi pale na teret države - konstatovao je Fabris.
Naglasio je da bi Vlada trebala da spremno dočeka naredni talas stranih direktnih investicija, koji se očekuje nakon okončanja globalne krize.
- Prvenstveno treba stvoriti uslove za investicije u turizam i energetiku, uz poboljšanje infrastrukture. Takođe, potrebno je razdvojiti masovni i eksluzivni turizam, ali i promovisati specifične vidove turizma, a ne Crnu Goru kao destinaciju - zaključio je Fabris.
