Evropska komisija je predstavila državama članicama Evropske unije niz ideja o tome kako pristupiti članstvu budućih država u evropski blok.
Međutim, čini se da države članice nisu voljne da menjaju pravila igre u procesu proširenja, iako su neke zemlje regiona već izrazile spremnost da se učlane u evropski blok bez punih prava poput ostalih članica EU, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu.
Kako RSE saznaje, 4. marta je održana večera između ambasadora država članica EU i Bjorna Seiberta, šefa kabineta predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, na kojoj je on izneo moguće opcije kako bi Unija mogla da nastavi proces prijema novih članica.
Tri moguća scenarija
Kako su za RSE potvrdili izvori upućeni u raspravu, Seibert je predstavio tri moguća scenarija.
Prvi scenario, prema našim izvorima, bio bi takozvani status quo. Ovaj scenario podrazumeva zadržavanje postojećih pravila i članstvo u EU na osnovu zasluga.
Drugi scenario, prema idejama iz kabineta predsednice Evropske komisije, podrazumevao bi sistematičnu i postepenu integraciju.
Između ostalog, u ovoj opciji pominju se takozvani novi integracioni paketi, poput jedinstvenog tržišta ili zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Tokom večere je naglašeno da bi ova opcija podrazumevala povezivanje pregovaračkih klastera. Predlog uključuje i takozvane prekretnice, što znači postepeno integrisanje u pojedine evropske politike u skladu sa napretkom koji države ostvaruju.
Međutim, Bjorn Seibert upozorio je da bi za ovu opciju bila potrebna nova pravna osnova unutar EU.
Treći scenario u žargonu se naziva "obrnuto članstvo" ili, kako neki evropski zvaničnici žele da mu daju optimističniji ton, "postepeno članstvo".
Ova opcija podrazumeva dve faze za buduće članice EU: prva faza bila bi članstvo i integracija u pojedinim politikama, dok bi druga faza obuhvatila postepeno proširenje prava i obaveza te članice.
Kako su za RSE preneli izvori upućeni u raspravu, ideja obrnutog ili postepenog članstva odmah je naišla na odbijanje ubedljive većine država članica EU.
Izvori RSE tvrde da neke zemlje nisu odmah odbacile drugu opciju, navodeći da bi bile voljne da razmatraju mogućnost da se budućim članicama EU omogući pristup određenim takozvanim vodećim projektima, poput energetike ili evropskog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Bilo reči i o pristupu SEPA-i
Otkako su američki zvaničnici nezvanično nagovestili novinarima da bi brži prijem Ukrajine mogao biti deo mirovnog paketa, u briselskim kuloarima počelo je da se raspravlja o mogućnostima kako ubrzati proces članstva Ukrajine čak i pod uslovom da zemlja nije ispunila sve kriterijume.
Rasprava 4. marta između šefa kabineta predsednice Evropspke komisije i predstavnika država članice uglavnom se odnosila upravo na Ukrajinu.
Ovoj tezi ide u prilog sama činjenica da se razgovaralo o pristupu SEPA-i, gde su već neke zemlje regiona deo ovog sistema iako nisu članice EU.
Albanija i Crna Gora pridružile su se geografskom opsegu SEPA-e u novembru 2024, Severna Makedonija u martu 2025, Srbija u maju iste godine, dok se puna operativna spremnost banaka očekuje do maja 2026. godine.
Međutim, neizbežno je da će ove ideje, ukoliko se formalizuju, imati uticaj i na zemlje Zapadnog Balkana, od kojih su neke već odmakle u procesu članstva. Među njima Crna Gora ubedljivo prednjači, budući da se nalazi u završnoj fazi pregovora o članstvu.
Ključni element ovih ideja jeste odustajanje od prava veta koje ima svaka postojeća država članica EU.
Ovu ideju već su otvoreno podržali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama.
Oni su u zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) izrazili spremnost da odustanu od punopravnog članstva u prvoj fazi i predložili da zemlje kandidati najpre dobiju pristup evropskom jedinstvenom tržištu i Šengen zoni.
Međutim, za Crnu Goru bi model postepenog članstva bio manje povoljan, jer se država godinama angažovala i napredovala u kompleksnom procesu integracija sa ciljem punopravnog članstva, poput svih ostalih država koje su danas deo evropskog bloka.
Crna Gora je najizvesnija naredna članica EU.
Ostale zemlje koje su ozbiljno nazad u procesu imale bi priliku da izađu iz ćorsokaka.
Na primer, Severna Makedonija bi eventualno mogla da pređe preko neprestanih postojećih blokada država članica, prvo od Grčke, potom Bugarske, a Bosna i Hercegovina i Kosovo bi imale priliku da se približe evropskim strukturama iako ne bi imale sve ispunjene uslove.
RSE je već objavio da se evropska komesarka Marta Kos uveliko zalaže za alternativni prijem budućih članica, međutim, da nema punu podršku Evropske komisije.
Njena šefica Ursula von der Leyen bi, prema saznanjima RSE, podržala tu ideju ako bi iza nje stale države članice.
Večera održana 4. marta bila je test spremnosti 27 zemalja.
Izvori RSE potvrdili su da je broj ambasadora koji je tražio reč bio velik.
Međutim, utisak je da je rasprava koja je vođena uglavnom pokazala da za sada pravila igre ostaju ista.
