Centar za preduzetništvo i ekonomski razvoj (CEED) i SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Nikšić realizovali su projekat od marta prošle do maja ove godine u Beranama, Danilovgradu, Kolašinu, Mojkovcu i Tivtu.
Cilj projekta je, kako je pojašnjeno, da se smanji nejednakost polova na lokalnom nivou kroz učešće žena u lokalnim institucijama.
Direktor CEED-a, Dragana Radević, smatra da u Crnoj Gori postoji neravnopravni položaj žena u pogledu ekonomskih i socijalnih prava.
»Iako žene postižu sve bolje rezultate u obrazovanju i zaposlenju, njihov život je u velikoj mjeri ograničen u odnosu na muške kolege. Uprkos činjenici, da je sve više žena koje imaju visoko obrazovanje, njihov status na tržištu rada u donosu na muškarce je gori a posebno u dijelu obavljanja menadžerskih pozicija«, navela je ona.
Kako je kazala, žene generalno nijesu upoznate sa mogućnostima koje im se pružaju da neposredno učestvuju u radu lokalne samouprave.
»Postoje odstupanja od opštine do opštine ali u svakom slučaju, veliki prostor je ostavljan da se to poboljša. Ako nijesmo upoznati sa pravima koje nam stoje na raspolaganju sigurno da ih nećemo ni koristiti«, rekla je Radević.
Ona smatra da su žene spremnije da započnu neki biznis ali, kako je rekla, od ideje do prakse desi se prelomni trenutak koji utiče da odustanu od namjere da pokrenu svoj posao.
»Generalno, istraživanje pokazuje da žene imaju potencijala i treba uticati kako bi se aktivirao«, zaključila je Radević i dodala da je učešće žena u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti nedovoljno i u kreiranju lokalnih politika.
Branka Vlahović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kazala je da se priča o rodnoj ravnopravnosti svodi na to da li žena ima dovoljno na određenim poslovima, »ali nije sigurna koliko same znaju šta je ravnopravnost«.
»Često čujemo- pa šta hoćete, imate više žena zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu. Ali, prema podacima MONSTAT-a, svaka 134. žena je na rukovodećem položaju a više od 80 odsto zaposlenih su žene. Svaki osamnaesti muškarac se nalazi na rukovodećem položaju. Raspon je veliki i govori o tome kakvo je učešće žena«, navela je ona.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, smatra Vlahović, se ne primjenjuje u dovoljnoj mjeri.
»Na lokalnom nivou mnogo toga fali i niko ne razmišlja kako utiču odluke koje se tamo donose na muškarce i žene. Treba ravnopravno obaveze i dobrobiti dijeliti, a posebno na lokalnom nivou, jer je lokalna zajednica nešto što će nam pomoći da prmjenu zakonosavstva uradimo na što bolji način«, poručila je Vlahović.
Profesor Mirjana Pejvančić ukazala je da u lokalnoj zajednici treba da postoji da se osnaže lokalni mehanizmi za ravnopravnost.
»Treba da postoji neko u lokalnoj zajednici ko će o tome brin uti i da taj neko ima alat u rukama kako da sprovodi rodnu ravnopravnost«, poručila je ona.
Jedini resurs i kapital, dodala je Pejvančić, koji imamo su naše glave.
»Bogatstvo koje imamo je u glavi, ono koje smo stekli obrazovanjem i njega treba da iskoristimo i upotrijebimo«, zaključila je ona.
