Ona je na konferenciji za medije povodom predstavljanja rezultata projekta “Edukativno i ekonomsko osnaživanje žena za pokretanje sopstvenog biznisa“ kazala da ekonomsko osnaživanje pomaže ženama da dođu do sigurnosti, pronađu posao ili radom u kući obezbijede sebi finansijska sredstva za život.
“Ekonomsko osnaživanje žena se sprovodi kroz različite programe, radionice, obuke, koji obezbeđuju prije svega ženama iz tzv rizičnih grupa da poboljšaju svoj položaj na tržištu rada ili pokrenu sopstveni mali biznis,” kazala je Petrović.
Aida PETROVIĆ, direktorica Crnogorskog ženskog lobija (CŽL)
Ona je istakla da postoje brojne barijere sa kojima se žene u Crnoj Gori na puta ka ekonomskoj nezavisnosti suočavaju.
“Žene koje su ekonomski nezavisne suočene su sa neravnopravnošću u procesima donošenja odluka na tržištu rada i toe svakodnevica i na tome treba još puno raditi. Rodna diskriminacija na tržištu rada ispoljava se i dalje u velikom stepenu kroz stereotipnu ulogu žene u porodici i društvu, kroz manju stopu zaposlenosti žena i velikom ekonomskom zavisnošću,” kazala je Patrović.
Ona je dodala da su u društvu prisutne razlike prilikom zapošljavanja kao i u visini zarade, ali i brojna kršenja radnih prava žena.
“Ovo je nešto što se teško dokazuje i ostaje u sferi tzv “neprijatnih” pa čak i tabuiziranih tema o kojima se nerado ili rijetko govori zbog straha od posljedica –gubitka posla, smanjenje plata ili neisplaćivanja zarada,” kazala je Petrović.
Ona je kazala i da se diskriminacija na osnovu pola ne prijavljuje, jer se uglavnom i ne prepoznaje kako od samih žena tako i od njihovih nadređenih.
“Zato je neophodno raditi na dekonstruisanju rodnih uloga, kako ne bi bilo situacija u kojima će se na žene koje traže posao gledati kao na nekog ko će uzimati bolovanje zbog brige o djeci,” kazala je Petrović.
Ona smatra i da posebno treba raditi na osnaživanju i ohrabrivanju žena sa sela da se uključe u tržište rada i dodatno edukuju i informišu o pokretanju svojih mikro, malih ili srednjih biznisa.
„Žene jesu potencijal održivog ekonomskog razvoja svih naprednih ekonomija i time neizostavni faktor u poboljšanjuženskih ljudskih prava kao nedjeljive cjeline univerzalnih ljudskih prava ,” zaključila je Petrović.
Predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava Biljana Pejović saopštila je da je ekonomsko osnaživanje žena i djevojaka važan preduslov rodne ravnopravnosti, te da su aktivnosti koje su realizovane kroz ovaj projekat dale doprinos većem poštovanju ljudskih prava žena te podizanju svijesti opšte javnosti o važnosti rodne ravnopravnosti.
„Jedan od ciljeva ovog projekta je da kroz promovisanje ideje unapređenja znanja iz oblasti preduzetništva odnosno razvijanja posebnih vještina osnaži žene, poveže ih sa poslodavcima i omogući im jedan vid podrške za aktivno traženje posla na tržištu rada,“ kazala je Pejović.
Ona je dodala da je Vlada kroz finansiranje ovakvih projekata pokazala da prepoznaje važnost zajedničkog djelovanja vladinog i nevladinog sektora na realizaciji zacrtanih ciljeva iz strateških dokumenata kada je riječ o rodnoj ravnopravnosti.
„Kroz ovaj projekat žene su prošle obuke i stekle određene vještine i već imamo i rezlutate, a to je da su mnoge od korisnica ovog projekta već dobile šansu za zaposlenje,“ kazala je Pejović.
Biljana PEJOVIĆ, predstavnica Ministarstva za ljudska i manjinska prava
Socijalna i stručna radnica u CŽL i asistentkinja na projektu Vasilisa Danilović je kazala da ekonomsko osnaživanje žena stvara preduslov za život bez nasilja.
„To je jedan od ključnih faktora prevencije i zaštite od nasilja nad ženama. Ekonomsko osnaživanje pomaže ženama da uspostave osjećaj sigurnosti, pronađu posao i obezbijede sebi finansijska sredstva za život kojima mogu da izađu iz začaranog kruga nasilja,“ poručila je Danilović.
Ona je kazala i da je ekonomski nezavisna žena slobodna žena, žena koja ima izbora.
„Kao takva ona uvijek može da ode, da radi, da izdržava sebe i svoju djecu.
Žena koja je finansijski nezavisna može da odlučuje o svom životu i da ga kreira na način koji njoj odgovara,“ zaključila je Danilović.
Vasilisa DANILOVIĆ, socijalna i stručna radnica u CŽL i asistentkinja na projektu
