Počelo je na Tajms Skveru, u osnovi potpuno bezveznom i ružnom, zapravo najružnijem njujorškom trgu, koji je postao najposećenijom turističkom atrakcijom grada samo zbog tri stotine džinovskih svetlećih reklamnih panoa, šarenih bilborda i digitalnih displeja. Pedeset miliona ljudi iz celog sveta – istih onih pedeset miliona koji psuju majku Fejsbuku i JuTjubu kad ih agresivno terorišu iritantnim reklamama – iz nekog razloga svake godine plati avionsku kartu i hotel samo da dođe na Tajms Skver i zadivljeno gleda iste one iritantne reklame sa Fejsbuka i JuTjuba, samo sada veličine zgrade.
Ljudi su budale, ali dobro, to smo znali i pre Tajms Skvera.
Spektakularan napredak digitalne tehnologije u ovom veku omogućio je još neverovatnije budalaštine, svaki novi betonski toranj, smeliji, luđi i svakako viši od prethodnog, danas svetli kao božićna jelka, pa dobri, stari Tajms Skver prema ovim kinesko-arapskim čudesima izgleda sićušan baš kao displej mobilnog telefona sa Fejsbukom i JuTjubom. Vavilonski tornjevi našeg vremena postali su orijaški ekrani, emituju se na njima video spotovi, vijore digitalne zastave, reklamiraju pilule za erektilnu disfunkciju i najavljuju koncerti svetskih zvezda.
Ceo novi svet džinovski je Tajms Skver: menadžment Burdž Halife u Dubaiju, najvišeg solitera na svetu, pozvao je umetnike da pošalju svoja dela koja će onda da se projektuju na ogromnom LED ekranu od trideset hiljada kvadratnih metara, Kinezi onda u gradu Nančangu naprave dva debela tornja sa ekranima visokima po trista metara, sada i zvanično najvećim LED displejem na svetu, na kojima se po ceo dan vrte reklame prekidane prizorima uzburkanog mora, šarenog cveća, zvezda, leptira, snežnih pahuljica i sličnih natprirodnih lepota, čuveni 3D video zid na tokijskoj stanici Šibuja svake noći projektuje trodimenzionalne razigrane pande i leteće zmajeve, a na vrhu stotinu šezdeset osam metara visoke kule u Beogradu na vodi, recimo, kruži golemim crvenim slovima ispisana poruka – "Mi nismo genocidan narod."
Svega smo, eto, videli na ovom šizofrenom, šarenom i okruglom Tajms Skveru, ali još nismo videli da neko džinovske LED ekrane koristi za izjašnjavanje o kolektivnoj istorijskoj krivici. To je zato što se svetska pravna nauka odavno složila da ne postoji tako nešto kao što su genocidni narodi. Organizatori i počinitelji genocida imaju svoja imena i prezimena, pa tako čak i za najzloglasniji genocid u istoriji, nacistički Holokaust, nikome nikad – koliko god reprezentativan uzorak Nemaca učestvovao u genocidu nad Jevrejima – na pamet nije palo da za to optuži ceo nemački narod.
Niste tako videli da je neko, nemam pojma, preko celog Komercbank tornja u Frankfurtu ispisao "Nemci nisu genocidan narod", baš kao što, uostalom, niste videli da slično, na primer, piše na tokijskoj stanici Šibuja, niti je zabeleženo da čuvena istanbulska Devojačka kula na ulazu u Bosfor emituje u nebo svetlosnu poruku "Turci nisu genocidan narod": čak se ni notorni Amerikanci nikad nisu dosetili da barem na jednom od tri stotine džinovskih video skrinova na Tajms Skveru objave – "Mi nismo genocidan narod."
Neki od njih, eto, na svojim kulama vrte Tejlor Svift, neki reklamu za Koka-Kolu, na jednima s neba pada šareno cveće, na drugima opet Kristijano Ronaldo žonglira loptom, na nekim tornjevima ispisuju se najnovije vesti i burzovni indeksi, na drugima arapski bogataši orijaškim slovima prose ruske manekenke, dok beogradska kula poručuje, eto, da Srbi nisu genocidan narod. Džinovski natpis "Mi nismo genocidan narod" zavrteo se tako kulom Beograd ovog utorka uveče, postavljen kao poruka uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je ove srede glasala o rezoluciji o Srebrenici.
Kome je, međutim, tačno upućena ta poruka?
Proverio sam tu stvar, i proverio je baš temeljito: nijedan delegat Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uključujući čak i Hrvate, nikad nije poručio Srbima: "Vi ste genocidan narod." Štaviše, to nije rekao niko nikad i nigde u celokupnoj savremenoj istoriji sveta, niko nikad i nigde nije optužio srpski narod za srebrenički genocid, niko nikad i nigde nije rekao: "Srbi su genocidan narod." Dabome, ako ne računamo nekoliko anonimnih imbecila sa društvenih mreža, a nekako sumnjamo da se Aleksandar Vučić i njegovi geniji političkog marketinga obraćaju Domagoju Ustaši, uglednom Fejsbuk komentatoru društvenih fenomena iz Ličke Dubrave. Nijedan ozbiljan čovek na celom svetu, nijedan strani novinar, nijedan zapadni diplomat, političar, intelektualac ili aktivista, nijedna javna ličnost nikad i nigde za genocid u Srebrenici nije optužila srpski narod – što bi rekao Žika Obretković – u celini i celosti.
Srbi nisu genocidni, ali dobro, svet je to znao i pre ovog utorka. Zašto mu onda Vučić džinovskim slovima sa kule Beograd poručuje: "Mi nismo genocidan narod"? U tome i jeste poenta: on to uopšte ne poručuje svetu!
Da se obraća svetu, da je to pred izglasavanje Rezolucije o Srebrenici poručio Generalnoj skupštini UN-a, onda bi to pisalo barem još i na engleskom jeziku, ili još bolje, na engleskom, francuskom, ruskom, španskom, arapskom i kineskom, svih dakle šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija, ako već ne – nije Vučić cicija, a i noću je jevtinija struja – na svih dvesta svetskih jezika, koliko ih se govori u kuloarima Ist Rivera. Pa da ceo svet vidi, čuje i zna: "We are not a genocidal people; Nous ne sommes pas un peuple génocidaire; No somos un pueblo genocida; Mы не геноцидный народ; 我們不是種族滅絕的民族; نحن لسنا شعب إبادة جماعية."
Ali ne: to da "mi nismo genocidan narod" na kuli Beograd ne samo da piše jedino i isključivo na srpskom, nego – piši da te ceo svet razume – jedino i isključivo na ćirilici: "Ми нисмо геноцидан народ." Da neko ko nije Srbin i srpskoga roda slučajno, razumeli ste, ne bi shvatio šta piše.
Dobro, i to je legitimno, ne kažem. "Mi nismo genocidan narod" – pardon, "ми нисмо геноцидан народ" – očigledno je interna neka stvar među Srbima, poruka upućena srpskim autošovinistima koji idu po Srbiji i viču: "Mi smo genocidan narod." Ne budi lenj, proverio sam onda i tu stvar, i proverio je baš temeljito: nijedan Srbin nikad i nigde u celokupnoj istoriji Srbije nije optužio ceo sopstveni narod za srebrenički ili bilo koji drugi genocid, nijedan Srbin nikad i nigde nije rekao: "Srbi su genocidan narod." Čak ni među anonimnim imbecilima sa društvenih mreža – a Srbiji ne nedostaje anonimnih imbecila sa društvenih mreža – nije se još našao nijedan da kaže: "Mi Srbi smo genocidan narod." Nijedan Srbin na celom svetu i u ostatku Srbije, nijedna srpska javna ličnost, nijedan novinar, političar, intelektualac, aktivista ili imbecil nikad i nigde za genocid u Srebrenici nije optužio srpski narod – kako ono reče Žika – u celini i celosti.
Prema mom opsežnom istraživanju, ta stvar – to, naime, da bi se makar izdaleka pomislilo da bi neko uopšte pomislio da su Srbi genocidan narod – pomenuta je jedan jedini put u celokupnoj istoriji Srbije i sveta: u utorak uveče na kuli Beograd u istoimenoj srpskoj palanci na vodi, džinovskim natpisom "Mi nismo genocidan narod".
Zašto i čemu, zaboga, ako to niko nikad nije ni pomislio, ni napisao, ni izgovorio? – pitate se onda vi, jer racionalno rezonujete da je ta beslovesna budalaština potpuno ista stvar kao kad bi neko na kuli Beograd ispisao, štajaznam, "Mi nismo prvaci sveta u fudbalu". Vi, međutim, tako rezonujete zato što nemate mudrost i pamet Aleksandra Vučića, Bog da mu podari dug vek i pare za račun Elektroprivrede: na potpuno isti način na koji njemu nije važno da li je Kosovo stvarno deo Srbije, već da Srbi veruju da jeste, Vučiću je, eto, potpuno nevažno i da li je iko ikad igde rekao da su Srbi genocidan narod. Kada tako Vučićeva Srbija rehabilituje i slavi ratne zločince pravosnažno osuđene za srebrenički genocid, ona to ne radi da bi mobilizovala svet i uverila ga da su Srbi genocidni, već da mobilizuje Srbe i uveri ih da svet to misli.
Srbija, naime, treba neprijatelje, treba ih očajnički i treba ih sad. Protiv koga inače Vučić da mobilizuje narod? On je tačno nesrećni junak one davne pesme američkog pesnika Karla Sandburga iz 1936.: "Zamisli da jednog dana objave rat i niko se ne odazove".
Osim Srba, razume se.
