Mi, uzimajući zaštitu Svete Petke, moramo da budemo spremni, uspravni i istrajni – ovog je utorka na obeležavanju Svete Petke, krsne slave Srpske napredne stranke, svoj referat o rezultatima izbora započeo ražalovani vladika Republike Srbije Aleksandar Vučić.
– “Uzimajući zaštitu Svete Petke”?!
– Nemam pojma o čemu on govori, nemam ja ništa s tim!
– Dobro, posle ćemo o tome, da čujemo sad šta priča.
“Progoniće nas zato što nikada neće moći da izgrade ni onoliko bolnica, ni onoliko puteva, ni onoliko pruga”, nastavio je bivši vladika. “Šta je stvarni politički cilj onih koji su osvojili većinu, ako umesto preuzimanja odgovornosti za upravljanje državom nastavljaju sa napadima na političke protivnike i medije? Da nastavite teror, da gasite televizije koje to neće da prihvate, da se iživljavate na ljudima, da ih tučete, da upadate u zgradu gde ima petoro male dece, da maltretirate devojke, žene… i sve bukvalno kao nervni bolesnici!”
– Da li vas je ovo upravo nazvao nervnim bolesnikom?!
– Ćuti, ne mogu da ga čujem od tebe.
“Niko, bukvalno niko to ne sme da im kaže, to cela nacija vidi. Nema problema, ja ću da budem taj mikrofon koji će da govori ono što ljudi u Srbiji misle kada ih vide takve. Ali ja mislim da i dobar deo njih nikada nije želeo da glasa za tako nešto! Umesto da imaju sav mir, uzeli pobedu, imaju sve… Šta je to u stvari što vi hoćete? Vi nećete da vladate. Vi se za to niste ni borili. Vi ste se borili da skidate nekome glave! Ne bude li država reagovala, mi ćemo u danima koji dolaze morati da donesemo svoje odluke. Pri tome, nikada takvu odluku nemojte da čačkate. Donesete li odluku i nastavite teror nad ljudima koji drugačije misle, batinanje, prebijanje, razbijanje i sve ostalo, a državni organi ne preduzmu ništa, bićemo primorani da se samoorganizujemo. I snosićete svu odgovornost za to!”
– “Snosićete svu odgovornost”?! – nastavila je da se križa Paraskeva. – Ovaj vam preti?
– Ćuti bre, aman ženo!
“Nama je motiv bio da nastavimo da radimo vredno za Srbiju. Nismo uspeli, evo radite vi. A vi nećete da radite vredno za Srbiju, hoćete da skidate glave ljudima! Znate, problem je u tome što neke ljude, poput mene, ne možete da ućutkate. U zatvor da me stavite, ne možete da me ućutkate. U grob da me stavite, iz groba ću da progovorim i nećete moći da me ućutkate. Ne vredi vam! A to da vi donosite odluke da zatvarate televizije – može. Ali zaboravite, četiri godine nećete imati nijedan razgovor ni sa jednim predstavnikom naše liste, ni u Skupštini, ni o vladi, ni o čemu. Imaćemo sve vreme potpuno podeljenu Srbiju u kojoj niko ni sa kim neće da razgovara. Jer to da vi možete da terorišete ljude, da ukidate pravo na drugačije mišljenje – nema problema, možete. Ali onda znamo da nemamo o čemu više da razgovaramo. Nema filozofije.”
– Čuj, nema filozofije?
– Poslednji put ti govorim!
“Hvala vam najlepše, sad se malo poslužite i proveselite, Sveta Petka je, divan praznik”, završio je ražalovani vladika Vučić svoje izlaganje, pa na uzvik jednog od okupljenih, “ćeraćemo se još”, dobacio: “Ćeraćemo se, nego šta! Ćeraćemo se još!”
– Ćeraće se još? Ćeraće se još?! – konačno je na kraju popizdeo Gospod. – Jesam li ja to dobro čuo?
– Ja ne smem ništa da kažem – uvređeno se obrecnula Petka.
Tako je prošlog utorka, na pomendan prepodobne mati Paraskeve rečene Svete Petke, ražalovani vladika Srbije Aleksandar Vučić ušao u otvoreni rat sa Svevišnjim. Još od Francuske revolucije, koliko se pamti, niko nije tako napao Boga. Ceo taj dan iz Njegove su se kancelarije čule glasne psovke i zvukovi razbijanja skupocenog porculana.
– Šta je Starome? – oprezno je pitao Hristos.
– Ne gledaš televiziju, ne čitaš novine? – odgovorila je Petka, pa mu dodala Politiku.
– “Da nastavite teror, da se iživljavate na ljudima… bukvalno kao nervni bolesnici… nemojte da čačkate, bićemo primorani da se samoorganizujemo…” – u neverici je čitao Hristos. – U jebote, ovaj je baš poludeo.
– Hrki, šta smo rekli za takve reči?
– Izvini, mama.
– Čitaj dalje – dodala je Petka.
“Šta je to u stvari što vi hoćete?… Vi ste se borili da skidate nekome glave… U grob da me stavite, iz groba ću da progovorim i nećete moći da me ućutkate… Nemamo o čemu više da razgovaramo… Ćeraćemo se još… Čekaj, ‘ćeraćemo se još'”!? – zaprepastio se Hristos. – Da li je realno da je stvarno rekao, “ćeraćemo se još”? Jebote kakav ludak!
– Hrki!
– Izvini, mama.
– Ja stvarno ne znam šta mu je – oprezno se umešao patrijarh srpski Porfirije. – Pa koliko pre par dana rekao je da su rezultati Božja volja!
I stvarno, nakon što je u izbornu nedelju patrijarh Porfirije “u ime Gospoda našeg Isusa Hrista pozvao da se sa poverenjem u Boga prihvati ono što demokratski procesi pokažu i što bude rezultat, da znamo da je to volja Božja” – “možda ne za nas u datom trenutku potpuno razumljiva, ali ipak volja Božja”, objasnio je patrijarh – isto je požurio da prizna i sam sluga Božji Aleksandar Vučić. “Ukoliko izgubimo, da priznamo biračku volju, ukoliko pobedimo, niko nam tu pobedu neće oduzeti”, te je nedelje nakon glasanja poručio novinarima ražalovani vladika. “Srbija bira u kom smeru ide, da li ide u budućnost ili u prošlost, u vreme pljačkaških privatizacija, ekonomskog razaranja zemlje, političkog ponižavanja i nacije i cele države. Pa ćemo da vidimo kako ljudi budu odlučili. Volja naroda je volja Boga. Vox populi, vox Dei.”
I onda, jebiga – izvini, mama – Bog odlučio kako je odlučio. Njegovom voljom Srbija je izabrala, kako ono, “prošlost, vreme pljačkaških privatizacija, ekonomskog razaranja zemlje i političkog ponižavanja nacije i cele države”. Božjom voljom Srbi će tako progoniti Vučića “zato što nikada neće moći da izgrade ni onoliko bolnica, ni onoliko puteva, ni onoliko pruga”, Božjom voljom “nastaviće se teror, gasiće televizije koje to neće da prihvate, iživljavaće se na ljudima i skidati glave kao nervni bolesnici”, sprovodiće se “teror nad ljudima koji drugačije misle, batinanje, prebijanje i razbijanje”. Gospod Bog, ukratko, ispao nešto kao vođa Nebeskog klana. Volja Nevolja.
Ne bih se ja, vidite, mešao u te stvari, jer čudni su putevi Gospodnji i nije nam uvek dato da ih razumemo. Kako nam lepo kaže Sveto pismo, “ne budite nepromišljeni, nego se trudite razumeti što je volja Gospodnja” (Poslanica Srbima, 5:15-16). Da, pardon, izvinjavam se, Efežanima. (Poslanica Efežanima, 5:15-16.) Pa ako je Bog odlučio da razori Srbiju, ko smo mi da mu protivrečimo? Svevišnji za to ima svoje razloge, to je Njegova volja. “Možda ne za nas potpuno razumljiva, ali ipak volja Božja”, kako reče mudri patrijarh. “Jer čuvao sam putove Gospodnje i nisam opako odstupio od Boga” (Psalam 18:21).
Očekivao bi stoga čovek i Srbin da patrijarh Porfirije i vladika Aleksandar, istoga časa kad su saznali Božju volju, daju da zvone sva zvona srpskih crkava i pariskog Notr Dama pride, da u slavu Božje volje mesec dana zvoni svih četrdeset devet zvona hrama Svetoga Save, ali ne: mudri patrijarh ćuti poput Savinog zvona, šta bi se reklo kao saliven, kao da pobeda Studentske liste nije bila volja Božja, odluka dakle samog nebeskog Volje Nevolje, nego nekakve, nemam pojma, američke duboke države. A vladika Aleksandar onda baš tako i rekao, da je ista ona nedeljna “Božja volja” u stvari “volja američke duboke države, one koja je protiv predsednika Trampa“. U ovih dve hiljade godina čulo se, eto, bezbroj filozofskih definicija Boga, ali nije se još čulo da bi Bog bio američka duboka država. U teološkim krugovima, šta da vam kažem, šok i neverica.
– Američka duboka država?! Šta je to država, šta je uopšte Amerika? – zaprepašćen se gore upitao sveti Toma Akvinski.
– Jebeš mi mater ako ovaj nije puko. Izvini, tata.
