Kvazi premijer Dritan Abazović, kojemu je “jedan prijatelj (iz državne administracije) poklonio kriptovani telefon” nazvao je MPortal, koji je otvorio tu priču, kvazi portalom i zaprijetio da će “sve kulminirati kad pred lice pravde bude izveden jedan čovjek sa imenom i prezimenom”, šta god to značilo.
Hitno je reagovalo i tužilaštvo, ali ne da istražuje porijeklo Dritanovog kriptovanog telefona, već da omiljenog premijera “dekriptuje”, odnosno da ustvrdi kako nije pronašlo dokaze da je on dobio telefon od nekih kriminalaca. Što, je li, ako ih oni nijesu pronaši, ne mora da znači da tih dokaza nema.
Dritanova galama o “privođenju pravdi” nekih ljudi i to po njegovom spisku, a istovremeno opstruiranje izbora članova Sudskog savjeta i sudija Ustavnog suda od strane Ure, odnosno preuzdržane Suade, otkriva u suštini njegovo sasvim degenerativno poimanje prava i pravde.
Jer, do “pravde” se ne stiže, kako to Dritan misli, spektakularnim hapšenjima i držanjem ljudi mjesecima u istražnom zatvoru, i to bez optužnica na vidiku, a nekih i bez elemenata osnovane osnovane sumnje, što je nedavno utvrdio i Ustavni sud u slučaju Krstovića. Do pravde se stiže na sudovima, a pošto se Dritanu ne sviđaju mnoge presude, kao u slučaju Veljovića, ili Mugoše, koje je i javno neprimjereno napadao, to je valjda razlog što on i njegovi Uraši odlažu kadrovsku konsolidaciju sudske grane vlasti, plašeći se da će sve iskontruisane afere u njegovoj režiji doživjeti fijasko u sudnicama.
Slučaj Beveder, na drugoj strani, sa svim nepočinstvima koje je činila policija, još je pod oznakom tajnosti i u nekoj zaboravljenoj tužilačkoj fioci.
Dritanova šibicarska politika je “dekriptovana” i nedavnim susretom sa bivšim ministrom finansija Miojkom Spajićem, koji je još i prije svog ministarskog mandata, “tajno, ali organizovano”, i svakako nezakonito, zadužio državu za skoro milijardu eura, te ćakulanjem sa Ratkom Kneževićem u nekom kantunu na Stradunu…
A bilo je tih “dekripcija” i ranije. Još početkom 2021. godine Dritan je u više navrata plaćao noćenje sa doručkom onome Simijanoviću, što se lažno predstavljao kao američki diplomata, te ugostio i njegovu drugaricu „zavetnicu“ Havrilov, koja gorljivo agituje za „srpski svet“. Uraši su ga tada branili da im ga je preporučio „zvaničnik jedne zapadnoevropske države“?! Stalno nešto kriju. I ko je Dritanu nudio 21 milion eura. I ko je„zvaničnik“. I ko je ekspresno dao „lažnjaku“ Simijaniću crnogorsku ličnu kartu, pored živog Dritana, tadašnjeg koordinatora svih bezbjednosnih službi. Eto kakvi su nam vodili državu nakon litijaške kontrarevolucije. Nažalost, još je vode, relaksirano i destruktivno vrlo efikasno.
Jedan od priloga za ovu tvrdnju je i prosto nevjerovatna odluka Dritanovih režimlija da zabrane hrvatskom kanaderu da pritekne u pomoć pri gašenju požara u Boki, dok su nedavno “tajno, ali organizovano”, isti ti omogućili niskoletećem patrijarhu Porfiriju sa grupom srpskih popova da nelegalno dolete i nelegalno borave u Crnoj Gori kako bi dodatno rasplamsali ovdašnje podjele. Veleizdajničkim činom potpisivanja tzv. temeljnog ugovora Dritan je ostao totalno “dekriptovan”.
Definitivna “dekripcija” našega kvazi premijera je jučerašnja Dritanova izjava da sada opet “nema ništa protiv većine od 30. avgusta”, ta da su ovi DPS-ovci i SDP-ovci “destabiizirajući faktori” i “kočničari evropskih integracija”. To nekako djeuje kao Dritanova autoprojekcija na druge, jer nema većeg destabilizatora i kočničara integracija od našega kvazi premijera.
Svaka je njemu većina prihvatljiva do jedne ure, ako je po njegovoj mjeri. I evropska i četnička. No, nijesu valjda ovi ostali veslo sisali da i dalje trpe njegove dripačke političke smicalice. Imali su mnogo prilika da ga do sada potpuno “dekriptuju” i shvate s kim imaju posla. AIi, viđećemo 19. avgusta ko će koga preveslati.
A željezarci u Nikšića Dritana i dalje čekaju na krovu. On im je obećao da će sa toga krova prvi skočiti. Pa da vidimo! Ili je opet, po navici, i njih samo slagao..
