Aerodromi Crne Gore prošle godine ostvarili su prihode u ravni od 49 miliona eura. Pritom, dobit je iznosila oko 17 miliona eura. Ove godine planirano je da ta kompanija uloži više od 21 milion eura. I to iz sopstvenih sredstava.
Sve te informacije saopštene su iz vrha preduzeća koje upravlja crnogorskim vazdušnim lukama. Sve to, ali i mnogo detalja koji su se čuli na ovonedjeljnoj sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, otud, navode na pitanje – zbog čega je pod aktuelnim uslovima potrebno davati crnogorske aerodrome na koncesiju?
Jer, kada se uzmu u obzir pomenute brojke, onda i ponuda prvorangiranog Incheon International Airport Corporation (IIAC) ne djeluje naročito impresivno – oni državi nude 100 miliona eura u koncesionim naknadama unaprijed.
Doduše, u ponudi IIAC stoji i 35 odsto godišnjeg udjela u prihodu, te 132 miliona eura ulaganja u aerodrome u Podgorici i Tivtu. Međutim, sa druge strane, aerodromi bi bili dati u zakup na 30 godina, a IIAC – kako je to ranije predočeno – veće interesovanje ima za cargo saobraćaj.
Koliko je to u skladu sa ambicijom države vezanom za dalji razvoj turizma, a čija je neizostavna komponenta i rast broja putnika na aerodromima - nije teško zaključiti.
Na sve navedeno, još jedna bojazan tiče se low cost letova – predstojećeg proljeća biće ih više, ambicija uprave ACG očito je da Podgorica u doglednoj perspektivi postane hub, no taj dio vazduhoplovstva gotovo da i ne zanima prvorangiranog koncesionara.
Govoreći pred skupštinskim odborom, koordinator u Ministarstvu saobraćaja Filip Radulović kazao je kako nije premijerov 'tajni agent' čiji je posao da što prije da aerodrome na koncesiju. No, tek treba podsjetiti da se doskorašnja ministarka saobraćaja Maja Vukićević zalagala da crnogorske vazdušne luke ostanu u vlasništvu države.
„Ne radi se o prodaji, riječ je o ustupanju imovine koncesionaru na 30 godina. Imovina je naša i tako će ostati, a nakon 30 godina sve što je uloženo ostaje u vlasništvu države”, rekao je Radulović.
No, ako ACG u ovom momentu prihoduju do 50 miliona godišnje, pri čemu su sami spremni da ulažu desetine miliona u infrastrukturu – poteže se pitanje o opravdanosti davanja aerodroma u zakup.
Vuković: Nezabilježeno je ono što je napravio konsultant, to do danas nijesam sreo
Da koncesija nije povoljnija od državnog gazdovanja smatra ekonomski analitičar Miloš Vuković iz Fidelity Consultinga. On je upravo na toj sjednici naširoko govorio o tome.
“I 2019. sam bio protiv koncesije, a tako je i danas. Konsultant, koji je ‘naštelovao’ model prema kojem je koncesija povoljnija, koristio je internu stopu prinosa od 15,29 odsto, a standard koji se koristi je pet odsto. Dakle, tri puta je povećao stopu – da nije, da je ostavio pet odsto, lako bi se dokazalo da koncesija nije povoljnija”, tvrdi Vuković.
Konsultant je, dodao je Vuković, naveo kako je državno upravljanje skuplje 15 odsto, da su u tom slučaju operativni troškovi veći za 15 odsto, pri čemu je spustio za 15 procenata prihode u slučaju da aerodrome vodi država.
“To je nezabilježen slučaj, da se daje isti broj za te tri različite kategorije. Još se nijesam sreo sa tom matematikom – to znači da je konsultant bio dovoljno lijen da izmijeni procente u excel modelu. Napravio je i prema modelu bez koncesije potpunu stagnaciju aerodroma, bez investicija i proširenja, što govori takođe da je sve pripremljeno neadekvatno”, dodao je on.
Ne garantuju za tačnost analiza, dopušten konflikt interesa...
Vuković je naglasio i kako je nacrt koncesionog ugovora pripremljen jako neozbiljno, pri čemu bi koncesionar imao ‘odriješene ruke’ da odmah samoinicijativno digne cijene svih pratećih usluga na aerodromima.
“Vlada je pritom potpisala nedavno aneks ugovora sa konsultantima iz IFC-a, a premijer nam je rekao da nema nikakvih dodatnih troškova mimo onih početnih 300.000. Ali, kad sam pogledao ugovor, tamo stoji da IFC ima pravo na 1,2 miliona po osnovu success fee-a, dakle ako transakcija prođe, oni imaju pravo na taj novac”, naglasio je Vuković.
IFC, pritom, u dokumenatu navodi da ne garantuje za tačnost analiza, potpunost dokumentacije i uspjeh transakcije.
4“Dakle, oni su pogledali analize koje su uradili njihovi konsultanti i shvatili da su nam dali dokumenta koja ne bi smjeli da nam daju. I zato mislim da ta dokumenta treba vratiti. Da ne govorim o konfliktu interesa, jer IFC priznaje da može imati finansijske odnose sa ponuđačima”, navodi Vuković.
"Guraju koncesiju jer fali novca u budžetu"
To što se opštinama Zeta i Tivat, kroz izmjene Zakona o lokalnoj samoupravi, oduzima ogroman novac na koji imaju pravo, dodaje Vuković, nefer je odnos Vlade prema njima.
“Ako uđemo u koncesiju, nema ‘besplatnog’ novca od EU, a treba podsjetiti da je aerodrom Dubrovnik dobio 156 miliona iz tih fondova”, upozorava on.
No, Vuković smatra kako će država dati aerodrome pod koncesiju jer – fali novca u budžetu.
“Mi smo u januaru imali 7,3 odsto pad platnog prometa u odnosu na isti mjesec prošle godine i već se pokazuje da ovaj ekonomski model i program “Evropa sad 2” ne može biti održiv na duže staze. Uz to, uvozni PDV je pao 13,3 odsto u odnosu na januar 2025. Nažalost, mislim da će se zbog svega toga ići na koncesiju”, konstatovao je on.
"Koncesionaru bitan isključivo profit, a ne razvoj Crne Gore"
Koncesionaru je, rekao je Vuković, bitan isključivo profit.
“Njega ne zanima broj putnika, niti uticaj na širu ekonomiju. Ponuda koncesionara od 35 odsto prihoda koje ubira država nesporno je dobra, ali on će razvijati cargo i komercijalne usluge, što znači smanjivanje broja zaposlenih. Jer, za cargo vam ne treba previše ljudi, za razliku od putničkog saobraćaja”, kazao je on.
Aerodrom će, zaključio je on, postati profitni centar za koncesionara, a ne šansa za razvoj Crne Gore, koji joj je prijeko potreban.
