U zajedničkom saopštenju NVO-a, civilnih aktivista i novinara navodi se da amandman koji je podnio poslanik Pokreta Evropa sad, Vasilije Čarapić, predviđa da se u članu 50 uvede pravilo da troškove upravnog spora snosi tužilac.
„Ovakva formulacija uspostavlja režim u kojem građanin, medij ili NVO mogu dobiti spor i dokazati da je institucija nezakonito uskratila informaciju, a da i dalje snose troškove postupka“, kaže se u saopštenju.
To, kako se dodaje, predstavlja ozbiljnu finansijsku prepreku i direktan udar na pristup pravdi i na pravo na slobodan pristup informacijama.
U saopštenju se podsjeća da je pravo na pristup informacijama Ustavom garantovano, a Ustav garantuje i pravo na pravni lijek i pravično suđenje pred nezavisnim sudom.
„Sudska zaštita mora biti stvarna i djelotvorna, a ne formalna. Propisivanje da tužilac snosi troškove spora i kada uspije u sporu znači da se pravo „plaća“ čak i kad je povreda prava dokazana“, kaže se u saopštenju.
Kako se dodaje, time se građani, novinari i organizacije odvraćaju od sudske zaštite, a pravo postaje dostupno isključivo onima koji mogu da preuzmu finansijski teret.
„Upravo zato je ovakav amandman ustavno problematičan: on ograničava pristup sudu kroz finansijsku barijeru, narušava ravnopravnost stranaka i uvodi nejednak položaj građanina i države u postupku“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da država, kao jača strana, dobija procesnu privilegiju, dok se teret borbe za zakonitost prebacuje na pojedinca.
Grupa NVO, civilnih aktivista i novinara smatra da takvo rješenje stvara opasan podsticaj institucijama da nezakonito uskraćuju informacije.
„Ako organ vlasti zna da i kad izgubi spor neće snositi troškove, dobija motiv da sistematski odbija zahtjeve uz kršenje Zakona“, kaže se u saopštenju.
Posljedica je, kako se navodi, da će mnoge informacije od javnog interesa ostati nedostupne jer će građani, novinari i NVO biti primorani da procjenjuju da li imaju novca da uđu u spor – čak i kad su u pravu.
„SPI je osnovno sredstvo kojim civilni sektor i mediji vrše demokratski nadzor nad radom vlasti. Ograničavanje sudske zaštite kroz troškove direktno sužava prostor za javnu kontrolu i javnu debatu“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da u praksi, takva prepreka najviše pogađa upravo teme u kojima je javni interes najveći.
„Javne nabavke i ugovori, trošenje javnih fondova, poslovanje državnih preduzeća, integritet javnih funkcionera, beneficije, zapošljavanja i sukob interesa, policijska postupanja, tretman ranjivih grupa, diskriminacija i druga pitanja ljudskih prava“, kaže se u saopštenju.
Dodaje se da ta prepreka pogađa i temu koncesija i eksploatacije resursa, urbanizam i planiranje, zaštitu rijeka i šuma, upravljanje otpadom, zagađenje vazduha i vode – gdje su, kako se navodi, informacije ključne za zaštitu zdravlja i životne sredine.
„Ovakav amandman je posebno opasan i u kontekstu međunarodnih obaveza Crne Gore. Aarhus konvencija zahtijeva da u pitanjima životne sredine postoje djelotvorni mehanizmi pristupa informacijama i pristupa pravdi, uz standard da postupci treba da budu pravični i da ne budu preskupi“, kaže se u saopštenju grupe NVO-a, civilnih aktivista i novinara.
Prema njihovim riječima, ako se pravilo postavi tako da tužilac plaća troškove čak i kad dobije spor, to suštinski obesmišljava pristup pravdi u ekološkim predmetima i guši učešće javnosti.
„Predloženo zakonsko rješenje smatramo protivnim i standardima iz prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), jer bi takav režim troškova predstavljao nesrazmjerno ograničenje prava na pristup sudu iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i imao odvraćajući efekat na ostvarivanje prava iz člana 10 Konvencije“, kaže se u saopštenju.
Podsjeća se da je ESLJP u predmetima Kreuz protiv Poljske i Dragan Kovačević protiv Hrvatske utvrdio da sudske takse i troškovi ne smiju ograničiti pristup sudu do mjere da je narušena sama suština prava na sudsku zaštitu, naročito kada se finansijski tereti nameću automatski, bez razmatranja okolnosti konkretnog slučaja i ishoda spora i kada se radi o sporu zbog propusta državnih organa.
Grupa NVO-a, civilnih aktivista i novinara podsjetili su vlasti i da crnogorsko poštovanje standarda iz prakse ESLJP predstavlja završno mjerilo za zatvaranje poglavlja 23.
Navodi se da posebno zabrinjava način na koji se takvo rješenje pokušava uvesti.
„Izmjene Zakona o SPI čekaju se godinama, vodile su se brojne rasprave i konsultacije u kojima je cilj bio jačanje transparentnosti i usklađivanje sa evropskim standardima“, kaže se u saopštenju.
Dodaje se da sada, kada je predlog zakona konačno došao do faze odlučivanja i kada se govorilo o pozitivnim ocjenama usklađenosti sa standardima Evropske unije, jedan poslanik predlaže normu koja suštinski mijenja balans prava i obaveza – bez stvarne javne rasprave i bez prethodne otvorene stručne debate o posljedicama.
„Svjesni smo da postoje zloupotrebe u pojedinim postupcima. Međutim, zloupotrebe se rješavaju ciljanim mjerama i procesuiranjem konkretnih slučajeva, a ne blanketnim pravilom koje pogađa i one koji postupaju u dobroj vjeri i dokazuju povredu prava“, kaže se u saopštenju.
Navodi se da, ako je cilj da se zaštiti sistem od zlonamjernih tužbi, postoje mehanizmi koji mogu biti precizno definisani, bez gušenja zakonite sudske zaštite.
„Zato zahtijevamo da Vlada i Skupština odbiju amandman kojim se propisuje da tužilac snosi troškove upravnog spora u SPI predmetima bez obzira na ishod, obezbijede da sudska zaštita prava na pristup informacijama ostane djelotvorna, dostupna i stvarna, u skladu sa Ustavom ievropskim standardima“, navela je grupa NVO-a , civilnih aktivista i novinara.
Oni traže i da, ukoliko postoji potreba za suzbijanjem zloupotreba, predlože ciljane i proporcionalne mjere nakon otvorene stručne rasprave, uz očuvanje prava javnosti da zna.
„Ovo nije pitanje jedne norme i jednog člana. Ovo je pitanje da li država želi javnost koja kontroliše vlast – ili javnost kojoj se transparentnost naplaćuje“, poručuje se u saopštenju.
To, kako se navodi, nije pravna zaštita, nego finansijska kazna za korišćenje prava.
„Sudska zaštita mora biti stvarna i djelotvorna, a ne “na papiru”. Ako građaninu unaprijed stavite cijenu na ostvarivanje prava – čak i kad je u pravu – onda ste pravo pretvorili u privilegiju za one koji imaju novca. To je suština ovog pamandmana: pravo postaje luksuz“, zaključuje se u saopštenju.
Među potpisnicima saopštenja su Mreža za afirmaciju nevladinog sektora, Akcija za ljudska prava, Građanska alijansa, Ko ako ne arhitekt, Centar za građansko obrazovanje, Centar za demokratsku tranziciju, Centar za ženska prava, Centar za zaštitu i proučavanje ptica.
