Na početku prvog panela drugog dana konferencije MICEB2025, održanog pod nazivom Oblikovanje budućnosti održive energije: iskustva iz ELES-a i EPCG, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Ivan Bulatović poručio je da Crna Gora ulazi u najintenzivniji investicioni ciklus u svojoj energetskoj istoriji, ali i da proces energetske tranzicije mora biti strateški promišljen i zasnovan na realnim kapacitetima.
„Elektroenergetski sistem Crne Gore je stabilan, ali ako želimo sigurnu i održivu tranziciju, ne smijemo donositi ishitrene odluke, posebno kada je riječ o napuštanju postojećih termoizvora bez obezbijeđenih alternativa“, naglasio je Bulatović.
Bulatović je predstavio ključne projekte koje EPCG realizuje, kao što su vjetroelektrana Gvozd, Gvozd2, nova solarna postrojenja u Nikšiću, korišćenje infrastrukture Željezare, modernizacija HE Perućica, tender za baterijske sisteme...
„Do kraja godine bićemo u prilici da priključimo 100 novih megavata iz obnovljivih izvora – za elektroenergetski sistem naše veličine, to je ogroman iskorak“, rekao je Bulatović.
Dekarbonizacija sa pragmatičnim pristupom
Upozorivši da Zapadni Balkan mora uložiti oko 33 milijarde eura za punu dekarbonizaciju, Bulatović je ukazao da Crna Gora bez dodatne pomoći EU ne može sama da iznese taj teret. Posebno je istakao važnost ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja, kojom će se obezbijediti usklađenost sa evropskim regulativama i kontinuitet snabdijevanja.
„Ne možemo gasiti postojeće kapacitete dok nemamo tehničku i tržišnu mogućnost da balansiramo sistem. Oslanjanje na uvoz nije održivo – ni tehnički, ni strateški“, naglasio je.
Infrastruktura i regionalno povezivanje
Govoreći o energetskom povezivanju, Bulatović je podsjetio na značaj podmorskog kabla sa Italijom, kao i na buduće povezivanje sa Srbijom preko dalekovoda Pljevlja–Bajina Bašta. Istakao je da se Crna Gora suočava sa izazovima implementacije evropskog CBAM mehanizma, koji prijeti da dodatno optereti izvoz električne energije iz uglja.
„Uvođenje CBAM-a bez prethodnog usklađivanja infrastrukture i tržišta dovelo bi do gubitka konkurentnosti naših energetskih kapaciteta“, upozorio je Bulatović, pozvavši EU da regionu pruži izuzeće ili tranzicioni period.
Posebno je pohvalio projekte HE Kruševo i Komarnica, pri čemu je Kruševo definisano kao reverzibilna elektrana u saradnji s francuskom EDF. „Pumped-storage sistemi su najefikasniji vid baterijskog balansa u vrijeme velike penetracije obnovljivih izvora“, rekao je Bulatović i izrazio žaljenje što Crna Gora nije ranije realizovala projekte poput Buk-Bijele.
„Kao inženjer, vjerujem da energetika jeste razvojna šansa Crne Gore. Ako Austrija i Francuska mogu da nađu kompromis između ekologije i razvoja – možemo i mi“, zaključio je Bulatović.
Mervar: Realna tranzicija umjesto idealizma
Izvršni direktor slovenačkog ELES-a (Elektro-Slovenija, d.o.o. – nacionalni operater prenosnog sistema Slovenije), Aleksander Mervar, nadovezao se izlaganjem o izazovima sa kojima se suočava EU u tranziciji ka obnovljivim izvorima. Ukazao je na nedostatak tehničkih rješenja za balansiranje sistema zasnovanog na suncu i vjetru, ako nije prethodno izgrađenaadekvatna i elektroenrgetska mreža, te upozorio da Evropa ne smije zanemariti razvoj prenosne mreže.
ELES, kao ključna institucija za stabilnost i bezbjednost slovenačkog elektroenergetskog sistema, odgovoran je za upravljanje, održavanje i razvoj mreže visokog i veoma visokog napona, kao i za balansiranje proizvodnje i potrošnje električne energije u realnom vremenu.
Kompanija je, kako je istakao Mervar, u posljednjih 15 godina uložila milijardu eura u prenosnu mrežu i infrastrukturu, od čega je 150 miliona dobijeno iz fondova EU I drugih fondova. Predstavio je projekte SynchroGrid, GreenSwitch i TUN, ali i inovativni sistem za dinamičku procjenu termičkog kapaciteta dalekovoda, već plasiran na tržišta Australije i Kanade.
Mervar je ocijenio da je energetska strategija EU više zasnovana na ekonomskim interesima nego na održivoj ekologiji, te poručio da „nijedna država ne smije slijepo kopirati tuđe modele“.
Upozorio je i na kontradikcije evropske energetske politike, navodeći da dok se gase nuklearke i termoelektrane, investira se u nove plinske kapacitete. Mervar je izrazio skepsu prema „zelenom vodoniku“, navodeći da su trenutni koncepti neodrživi u praksi, te upozorio na zamke kopiranja stranih modela bez uvažavanja nacionalnih specifičnosti. Posebno je podvukao da energetska strategija mora biti zasnovana na realnosti, a ne na iluzijama.
Crnoj Gori je savjetovao da “pazi na dekarbonizaciju”, jer dosta uglja ima u Rudniku Pljevlja, i crnogorski sistem bi teško podnio da se naprečac donose neke odluke.
Panel je zaključen porukom da Crna Gora mora nastaviti sa zelenom tranzicijom, ali uz realističan, tehnički i finansijski održiv pristup. I Bulatović i Mervar složili su se da operatori prenosnog sistema imaju ključnu ulogu u stabilnosti energetskih tokova, te da je strateško planiranje jedini način da se obezbijedi dugoročna sigurnost, konkurentnost i ekološka održivost. U diskusiji je naglašena važnost regionalne saradnje, pametnog investiranja i fleksibilnih evropskih politika koje će prepoznati specifičnosti manjih sistema poput crnogorskog.
