AMSK Sutorman krajem juna organizovao je i trku Sutorman downhill 2020, koja ove godine zbog epidemije virusa nije mogla biti međunarodnog karaktera.
Ovaj sport i u Herceg Novom ima predstavnike. Jedan od njih, koji je „običnu“ vožnju šetalištem ili Njivičkim putem, zamijenio vožnjom niz novske skale, je Bijeljanin, Dragan Džigo Kovačević. Već 6 godina usavršava ovu disciplinu. Želja mu je da u Herceg Novom organizuje downhill trku, od Španjole do gradske luke.
„Prisustvovao sam jednoj takvoj trci u Baru prije nekoliko godina i tada sam počeo polako da „vježbam“. Herceg Novi je idealan za taj sport, ima prirodne preduslove. Osim našeg zaleđa, gdje često vozim po Vrbanju, mislim da bi organizacija neke trke niz skale bila zaista pun pogodak. Ja bih recimo volio da se postave neki „dodaci“ kako bismo mogli da izvedemo i neki skok, ne samo vožnju“, priča Radiju Jadran Kovačević.
“Rutu“ od Španjole, skalama pored Kanli kule, gradskog trga pa niz stepenište 28. Oktobra do Škvera, Kovačević uspješno „preleti“ za 3-4 minuta. U očima posmatrača – laika, „let“ niz skale izgleda pomalo zastrašujuće, međutim, Kovačević nema straha:
„To mi je sada relativno „lagan“ teren, iako „volan“ podrhtava, puls i rad srca su ubrzani, imam dovoljno vremena da obratim pažnju na prolaznike i saobraćaj, kad treba da pređem ulicu kod Pizzerije Touch, da ne bih podletio pod auto, autobus….. Mada, downhill bicikla imaju mnogo bolji sistem kočenja od običnih bicikala“, kaže Kovačević.
Ekstreman sport nosi veći rizik od povreda – naš sagovornik do sada je jednom slomio ruku na jednoj od trka u Sarajevu.
„Vozi se prosječnom brzinom od 40-50 km/h, nekada i do 70 km/h, pa je zaštitna oprema obavezna. Uglavnom su to full face kacige, štitnici za laktove, koljena, tzv „kornjača“ za kičmu, štitnici za potkoljenice, vrat, ramena…„- priča Kovačević.
Bicikla za downhill kako kaže ne mogu se naći u slobodnoj prodaji u Crnoj Gori i potrebno ih je naručiti putem interneta. Sa polovnom opremom mogu se naći za 2 hiljade eura, novi – počev od 3 hiljade. Bicikla za downhill teže od 17 – 19 kg i u prosjeku su teža od „običnih“ za 5 – 6 kg.
Svi koji žele da isprobaju downhill, uz adekvatan bicikl i opremu, mogu početi sa „treningom“ na manjim skalama, ili terenu koji nema mnogo nagiba. Ipak, za duže bavljenje ovim sportom potrebna je dobra fizička pripremljenost. Rekreativcima se preporučuje da se „spuštaju“ onoliko brzo koliko im to tijelo dozvoljava, jer u zavisnosti od tjelesne pripremljenosti, bol u mišićima i umor, koji dolazi pred kraj dana, biće manji. Najčešći bolovi kod njih su u rukama, odnosno podlakticama zbog nedostatka treninga, opisuje Kovačević.
Tu leži i jedna od bitnih razlika vožnje običnim stazama, jer snaga u gornjem dijelu tijela nije toliko važna kao u downhillu, gdje je teren strm, ima prepreka i slično. Stoga je veoma važno dobro se zagrijati prije vožnje i istegnuti mišiće nakon vožnje. Prednost zagrijavanja i istezanja je prvenstveno u prevenciji ozljeda. Sa druge strane, oni koji žele samo isprobati „ludu vožnju“, fizička „nespremnost“ nije prepreka.
Kovačević je do sada vozio na stazama kod Bara, na Žabljaku, u Sarajevu, Zlatiboru, Tirani, Kupresu….
