24.07.
17:41h
Nikada ne bih bio političar. To ne bih umio da radim. Jedan je razlog. To je jedino zanimanje koje podrazumjeva legitimno laganje.
Korisne laži.
Lažava obećanja tokom izbornih kampanja, za koja se unaprijed zna da neće biti ispunjena, niti će iko pocrvenjeti kada se utvrdi da nije ispunjeno.
Ne volim da igram gdje je sve dozvoljeno.
Doduše, to - sve dozvoljeno - nije baš javno i ogoljeno.
Gledao sam juče Skupštinu na kojoj se raspravljalo o rekonstrukciji Vlade.
Mnogo toga je rečeno.
Mnoge dileme su otvarane.
Ali nije pitano nešto što je moralo da bude.
1.) Da li će rekonsturkcija DONIJETI VEĆU EFIKASNOST KOJA OPRAVDAVA DODATNE TROŠKOVE?
2.) KOJI SE JAVNI INTERES TIME OSTVARUJE I PO KOJOJ CIJENI?
To su argumenti koji ne zavise od političke pripadnosti.
Na ta pitanja je kod predlagača trebalo insistirati.
Ta pitanja eliminišu blebetanja koja banalno skreću pažnju.
Da se to jasno pitalo i insistiralo na odgovoru do banalnosti bi bile ogoljene priče o onomadnim lopovima. Jasno bi se narodu kazalo - evo vidite, mi pitamo precizno, logično, prosto - oni (posebno ona dvojica) kažu "vi ste lopovi".
Možda jesmo, evo jesmo, ali - odgovorite.
To zanima građane.
Ustvari, ja nisam mogao biti političar iz sljedećeg razloga:
Ne znam da li čovjek do kraja upozna sebe. Možda i ne treba.
Ima bezdana koje nije mudro osvojiti.
Dovoljno je da znaš da postoje.
I dovoljno je da ne izgubiš poštovanje prema njihovoj tišini.
P.S: Neke radi taj šum sopstvenog bezdana.
Žalosno je samo što smo mu i mi slušaoci.
