Hiljadu devetstotina šezdeset i prva
Lijepa godina za diplomatiju
U Vieni, Donaju i Beču
Ekspretski, nema što
Ko bi se nadao
O jadu nas zabavi
Možemo li to po hitnom postupku
Neđe đe se ne vidi?
Po ponoći
Tada je najljepše!
Đavo je popio
Đe je donesoše, u zli čas
Konvenciju neku latiničnu
To je zavjera, nepravda
Zlo
Govorila je baba moja, zaludu, zaludu
Ode nam brat ambasador
Nepovratno
Sve se protiv nas urotilo!
Tuđe ne možemo spasit’
Naše ne možemo oćerat’
Katastrofa!
Ili bješe obrnuto?
Ko će popamtit’
Puno članova ima ta konvencija
Dođavola!
Sram ih bilo, nevjernike
Bože, oprosti
Bože, pomiluj
Kao da je sindikat
Isto, časti mi
Akcija i reakcija
“Krčmarice, još vina natoči!”
A za mene lozu
Ali da je osveštana
Ne treba čaša, hvala!
Bocom ću.
I što mi veliš za tu konvenciju
A ne pričaj, ne staj mi na muku!
Ne mogu da vjerujem!
Kako me slaga onaj Crnogorac
Stopostotni
Sram ga bilo lažavog!
(Opasanica, 24. januar 2021.)
