Baranin Stevan Horvat prije nekoliko dana započeo je svoj novi biciklistički podvig. Narednih oko pola godine on će na biciklu putovati do daleke Kine – preko Albanije, Grčke, Turske, Irana, Pakistana, Indije, Bangladeša, Mijanmara, Tajlanda, Kambodže, Vijetnama, i na kraju iz Vijetnama u Kinu. Planirana ruta duga je oko 20.000 kilometara, a Horvat se trenutno nalazi na putu kroz Albaniju. Svoje impresije i snimke sa putovanja svakodnevno dijeli putem svog Instagrami Youtube kanala, a za Primorski portal neposredno nakon početka putovanja govori o motivima za polazak, mjestima koja se nalaze na njegovoj „must see“ listi, specifičnostima sličnih biciklističkih podviga…
Sa aktivnim pripremama za ovo putovanje Horvat je počeo u junu, kada se vratio iz Berlina i servisirao svoje biciklo. No, želja da na biciklu proputuje svijet i na najneposredniji način istraži druge kulture, narode, navike i običaje, datira mnogo duže.
“Želju za putovanjem biciklom probudio mi je jedan ‘ludi’ Slovenac kojeg sam upoznao na Velikom Pijesku, a koji me je pitao može li da spava u jednom od kafića. Bilo je to van sezone. On bi obično spavao na plaži, ali te noći je trebala da pada kiša. Nije nosio skoro ništa, bio je preopušten. Naravno, putovao je biciklom i rekao je da je obišao pola svijeta. Od tada sam kroz Bar sve više gledao ljude koji na taj način putuju i u sebi sam rekao – ‘Ovako ću i ja jednog dana’. Taj dan je došao oko 15 godina kasnije. Trebalo je mnogo stvari da se posloži da bih se upustio u ovo”, počinje priču za Primorski portal trodesetdevetogodišnji Baranin.
Prvi polazak ka Kini na biciklu desio se zapravo prije dvije godine. Nažalost, pandemija je Horvatov naum omela, ali ga je na kraju posredno odvela u jedan drugi dio svijeta.
“Tada sam stigao do Ankare, gdje sam tražio vizu za Iran. Međutim, oni su bili zatvoreni zbog kovida i morao sam da mijenjam planove. Vratio sam se avionom kući, gdje sam još malo radio i konačno kupio avionsku kartu za Egipat, sletio u Hurgadu i odatle vozio do Tanzanije. Posjetio sam i piramide, dobio Sudansku vizu, ali taj dio sam prešao autobusom”, prisjeća se Horvat.
Kaže da Afriku pamti i po lošim i po dobrim stvarima.
“Drago mi je da sam se odatle vratio živ i zdrav, jer je samo to bio veliki izazov. U Keniji mi je bilo najljepše, a ni Tanzanija nije bila loša. Žene – crnkinje su jako drage, a to uverenje sam imao nekako odavno iz životnog iskustva”, navodi on.
U narednih nešto više od pola godine, Horvat će „na dva točka“ upoznavati nove predjele.
“Iranu se dosta radujem, neću ništa da znam unaprijed, nego idem, pa da me iznenadi. Pakistan slično. U Indiji želim da vidim Tadž Mahal, Gou, imam tamo dosta prijatelja i bio bih srećan kad bih stigao prije Nove godina na Gou da se družimo. Tajland sa neprikosnovenim plažama. Kambodža će biti iznenađenje, imam druga u Vijetnamu i volio bih da ga posjetim. Kao i u Maleziji, ali ona je malo niže, pa mi nije na usput i stoga nije na spisku. Imam i drugaricu u Kini koja je ‘odlijepila’ kad je čula da sam krenuo put nje”, priča Horvat.
Plan mu je, kako ističe, da se drži obale što više.
“Najviše volim da spavam na plažama. Tu se nekako osjećam sigurnim i uživam u zvuku talasa“, priznaje Baranin.
Dnevno, u prosjeku bicikom prelazi oko 100 km.
“U Sahari sam imao nekoliko vožnji od preko 200 km dnevno, i prevalio sam 1700+ km za 10 dana. Prošao sam Saharu od gore do dolje”, prisjeća se Horvat.
Putovanje biciklom razlikuje se, svakako, i po veličini i sadržaju prtljaga, pa se u torbi moraju naći samo neophodne stvari. Horvat ističe da je, ipak, ovog puta prtljag teži nego kada je išao za Afriku.
“Kupio sam DJI akcionu kameru i snimam sve i za sad uspješno kačim svakodnevno na svom YouTube kanalu Maxe Mala. Iz tog razloga sam mnogo ‘teži’ jer pribor za kameru podrazumijeva ‘100 čuda’ – punjač sa 3 baterije, selfie štap, chest mount, razna kačenja magnetna, 2 power banka velika teška od 20000Ah… Onda je tu kamping oprema sa lakim šatorom za jednu osobu od 1 kg, dušek na naduvavanje za spavanje, 2 jastuka na naduvavanje, vreća. Sve mi je uglavnom lako. Mislim da natovareni bicikl bez hrane i vode teži ispod 30kg. Par puta sam ga mjerio upakovanog sa kutijom na aerodromu kad sam letio sa biciklom i nikad nije bio teži od 27kg”, objašnjava.
Na pitanje da li je namjerno odabrao da se na ovo putovanje uputi sam, Horvat priznaje da jeste.
“Pa može se reći da da. I to je iz životnog iskustva. Vidite, ako 2 osobe imaju isto biciklo sa istom opremom i težinom oni neće voziti istom brzinom. A tu su sve ostale stvari slaganja, itd. Lijepo je imati društvo kad se kampuje, ali u vožnji mi je ljepše da budem sam”, kaže Horvat.
