"Na ovaj način država daje saglasnost da TE Pljevlja bez saglasnosti Evropske energetske zajednice u narednom periodu prozvodi ''nelegalnu'' električnu energiju.
Naime, direktive EU su jasne, država Crna Gora mora imati jasan plan šta želi! Država je u obavezi da definiše buduće modele ostvarenja energetske tranzicije. Posebno je važno da se prepoznaju mogući socio-ekonomski aspekti koji nastaju u procesu energetske tranzicije, a takođe je važno voditi računa i o tehničkim mogućnostima koje nudi tržište.
Država je u obavezi da definiše koncept napuštanja korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, tj. da definiše koncept i model oko budućnosti TE Pljevlja, koja i ako se bude rekonstruisala, mora se zatvoriti najdalje za 15 godina", kaže Balota.
On pita šta poslije toga?
"Šta će se desiti tada sa stanovnicima Crne Gore koji sada žive od Rudnika uglja i TE Pljevlja, kao i čitav repro lanac?
Posebno pitanje se postavlja da li je uopšte moguće izvršiti rekonstrukciju TE Pljevlja sa postojećim partnerom, prevashodno misleći na tehnološki dio, jer veliki proizvođači opreme za potrebe rekonstrukcije TE više ne omogućavaju proizvodnju visokosofisticirane opreme iz prostog razloga što većina država ima izlaznu strategiju za korišćenje uglja u proizvodnji električne energije", ističe on.
Najbolji primjer, kako kaže, jesu problemi u izgradnji bloka 7 TE Tuzla.
"Zato je neophodno da se okrenemo pripremi donošenja doguročnih predloga, kao i dogovora oko načina povećanja učešća obnovljivih izvora energije, za velike projekte vjetro i solarnih elektrana preko aukcija, uz fokus na GRAĐANSKU energiju, posebno prosumer-e i energetske zajednice.
Potrebno je da se kao država i društvo fokusiramo na pripremi aplikacija za EU projekte koji podstiču i pomažu energetsku tranziciju, i koji osim države pružaju značajnu pomoć lokalnim samoupravama", zaključuje Balota.
