Jedna od prvih odluka Svetog sinoda u 2010. godini je ponovno saslušanje episkopa raško-prizrenskog Artemija, a upućena mu je i, kako su to u Artemijevoj eparhiji sročili,“nepotpuna odluka za pregled finansijsko-materijalnog poslovanja eparhije”.
Amfilohije i Grigorije poljubili vrata: Politika nezvanično saznaje da Artemije nije hteo ni da razgovara sa delegacijom Svetog arhijerejskog sinoda koju su predvodili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sa kojim je Artemije u zavadi već duže vremena, i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, koji bi od Artemija mogao i naučiti štogod.
Ovo su donekle potvrdili i u Artemijevoj eparhiji gde su saopštili da je Artemije uručio izaslanicima “pisanu izjavu, datu u punoj spremnosti da se štite u muci rođena i odana duhovna čeda, koristeći pravo Arhijereja i duhovnika pri određivanju stepena dostojanstva pripadajućeg mu klira".
Poznato je da se Artemije do sada predstavljao kao jedini čuvar Kosova i Metohije zbog čega je tvrdio da čak i Pentagon želi njegovo uklanjanje. U istom tom saopštenju navodi se njegov odgovor iz nedavnog intervjuu u kojem je rekao da je “interesovanje pojedinih zapadnih ambasada za eventualna personalna rešenja" na čelu ove eparhije "nedopustivo mešanje sila ovoga sveta u život Crkve". On je takođe rekao da se nada da takvo njihovo interesovanje "neće naći oslonca i podrške u krilu SPC“.
Zbog odbijanja da primi putnike namernike Amfilohije i Grigorije su predložili Sinodu da imenuje administratora - tutora vladici raško-prizrenskom, piše Politika. Sagovornik iz eparhije raško-prizrenske koji nije želelo da bude imenovan, objašnjava da je u vladičanskom dvoru bilo jako napeto i da je u jednom trenutku mitropolit Amfilohije kontaktirao i patrijarha Irineja kako bi se posavetovao sa njim šta da radi.
"Vladika Artemije povukao se u svoju keliju, a deo komisije sa protojerejom-stavroforom Radivojem Panićem, starešinom Crkve Svetog Save u Beogradu, proveravao je dokumentaciju o poslovanju eparhije. Na početku sastanka, došao je i vikarni episkop vladika lipljanski Teodosije, koji je želeo da prisustvuje saslušanju, ali mu vladika Artemije nije dozvolio", rekao je izvor Politike.
Ovaj list navodi da su se pronijeli glasovi da će se Sinod u četvrtak ili petak ponovo sastati kako bi preduzeo nove korake posle saslušanja vladike Artemija.
Slatki grehovi Artemija: Blic podseća da je poslovanje vladike Artemija i eparhije kojom upravlja, a koja godišnje inkasira preko pola miliona evra državnog novca, i do sada bilo predmet istrage u SPC.
Na pretprošlom Saboru, kako tvrdi izvor Blica iz Gračanice, jedan od vladika ponudio je dokaze o privatnim računima vladike Artemija. I oni će biti predmet interesovanja komisije Sinoda, kao i svi ranije poznati navodi, poput nezakonitog poslovanja građevinske firme "Rade neimar” koja je registrovana 2003. godine u Beogradu na adresi Pere Segedinca 4. Kao vlasnik te firme naveden je Predrag Subotički, koji je sa vladikom povezan preko Artemijevog najbližeg saradnika protosinđela Simeona Vilovskog. Subotički je kum Simeonovog brata Vladimira Vilovskog, koji se takođe nalazi na platnom spisku eparhije, odnosno plaćen je novcem iz budžeta Srbije.
Ime protosinđela Simeona Vilovskog vezuje se za više spornih poslova eparhije. Još maja 2006. Sabor je tražio od vladike da raščini Vilovskog, što je ovaj ne samo odbio već je nedavno i unapredio svog vernog saradnika. Vilovski je, kako saznaje Blic, uoči dolaska sinodske komisije nenajavljeno otputovao u Grčku.
Podsećaju da ovo nije prvi put da poslovanje vladike i firme “Rade neimar” ispituje visoka crkvena komisija. I 2006. komisiju je posebno zanimalo poslovanje firme “Rade neimar” koja je, kako je ustanovljeno, osnovana bez znanja vrhovnih organa crkve, a učestvovala je bez tendera u poslovima obnove na Kosovu. Zato je Sinod 2006. godine doneo odluku o gašenju firme “Rade neimar”. Vladika Artemije ovu odluku je ignorisao poput mnogih drugih.
U tadašnjem izveštaju, čiji sadržaj je otkrio B92, piše da je vladika Artemije novembra 2005. godine ponudio i tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu. Saradnju je nudio kasnije i Velimiru Iliću, tadašnjem ministru za infrastrukturu. Prema navodima tog izveštaja, upravo je Artemije ovlastio Subotičkog, bez znanja crkve, da u svim poslovima zastupa eparhiju.
Blic dalje navodi da je uvođenje firme “Rade neimar” u poslove obnove mimo tendera bio je još jedan od načina vladike Artemija da opstruira sprovođenje memoranduma koji SPC ima s kosovskim institucijama o finansiranju obnove crkava i manastira. Na ovaj dokument svoj potpis je stavio patrijarh Pavle. Uprkos tome, vladika Artemije ovaj memorandum ne priznaje i smatra ga činom priznavanja nezavisnosti Kosova.
Tako je optužio vladiku Teodosija, tadašnjeg igumana manastira Visoki Dečani, da kao član ove komisije sprovodi memorandum kojim se priznaje nezavisnost Kosmeta, iako su iza igumana bili i Sinod i Sabor. Otvoreni sukob kulminirao je kada je Artemije smenio igumana Teodosija i njegovog zamenika protosinđela Savu Jovića. Istovremeno, mediji su objavljivali priče koje diskredituju poslovanje ove eparhije. Prodaja crkvenog zemljišta u Đakovici izvesnom Kolju Kompaniju za 150.000 evra, bez znanja SPC, samo je jedna od njih, a na koju je Artemije uzvratio da se protiv njega vodi medijska kampanja sa jednim ciljem - da po direktivi Pentagona on mora biti uklonjen zarad nezavisnosti Kosova.
Artemije je predlagao SPC da tuži NATO:Iako je ovaj predlog odbijen, on oslikava suštinski razdor između vladike i Sinoda, koji traje već četiri godine. Poznato je da je vladika Artemije nameravao da angažuje advokatsku firmu iz Izraela na preporuku Atanasija Jevtića, a koja bi vodila spor protiv država NATO. Vladika bi se u spor, vredan oko 20 miliona dolara, i upustio samo da nije zaustavljen po direktivi iz kabineta tadašnjeg premijera Koštunice.
I tako, sigurni smo da će se ovaj sukob dalje nastaviti, samo poslovi Artemija ne bi smeli da ostanu samo u domenu SPC i Sinoda koji očigledno nema načina da reši ovaj problem. Tu je posla sasvim dovoljno i za razne državne službe jer reč je i o državnom novcu.
(e-novine.com)
