Ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije profesor dr Vladimir Gligorov, ocijenio je da bi u ovom momentu Crna Gora trebala da uđe u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
- Aranžman sa MMF-om bi bio koristan. Međutim, nisam baš pristalica zamrzavanja plata i penzija kako predlaže MMF, jer mora da postoji neki bolji način da se kontroliše politika plata i socijalnog i penzijskog osiguranja. Vjerovatno je bolje postići socijalni dogovor oko raspodjele dohodaka i penzijskih i socijalnih davanja, na način da ne bi bili ugroženi najsiromašniji, rekao je Gligorov za Portal Analitika.Vlada premijera Igora Lukšića nije pretjerano voljna da uđe u aranžman sa MMF-om jer bi taj sporazum, podrazumijevao veliko smanjenje javne potrošnje i značajno povećanje poreza. U Vladi trenutno razmišljaju o povećanju PDV-a sa 17 na 19 odsto, ali, trenutno, nijesu pristalice drastičnog smanjenja javne potrošnje. MMF upravo predlaže te mjere, vođeni stanjem crnogorskih javnih finansija. Deficit budžeta Crne Gore na kraju 2011.godine iznosio je čak 143 miliona eura ili 4,37 odsto procijenjenog BDP-a, uzrokovan prije svega manjim prihodima od planiranih. Poređenja radi, deficit budžeta za 2010. godinu je bio oko 84,5 miliona eura.
Razmisliti o povećanju stope PDV-a: Komentarišući ove zabrinjavajuće podatke, Gligorov smatra da bi Vlada trebalo da razmisli o povećanju poreza na dodatu vrijednost, ali se protivi povećanju ostalih poreza - naročito oreza na dohodak i dobit preduzeća.
- Da li oporezovati ili ne, zavisi od toga šta želite da finansirate javnim sredstvima. Kako je crnogorska javna potrosnja negdje oko 45 odsto BDP-a to bi značilo da bi trebalo gledati
kako da se ona smanji. Inače, ako je povećanje poreza u nekom času neophodno, onda je stopa PDV-a prvi kandidat za povećanje jer je to efikasniji način nego povećanje poreza na zarade, objasnio je Gligorov.
Godinama nazad, ukupna javna potrošnja u Crnoj Gori, računajući troškove opština, kreće se oko 50 odsto BDP-a, što nas svrstava među zemlje sa najvećom državnom potrošnjom u Evropi. S druge strane državni dug Crne Gore, na 31.01.2012. godine, iznosi 1.473 milijardi eura eura ili 43,3 odsto BDP-a. MMF smatra da će crnogorska ekonomija ove godine imati nultu stopu rasta.
Ključno je povećati stopu privrednog rasta: Profesor Bečkog instituta, u ovakvoj situaciji predlaže da Crna Gora mora ubrzati privredni rast.
- Ključno je koliki su troškovi zaduživanja, dakle kamatna stopa, i koliki je privredni rast. Ukoliko bi realna stopa rasta bila između 3 ili 4 odsto, onda bi zaduživanje bilo održivo ukoliko primarni fiskalni deficit (prihodi minus rashodi, osim kamata) bio jednak nuli ili bi bio mali. Naravno, ako privreda stagnira ili ima veoma nisku stopu rasta, kao što je to slučaj sa Crnom Gorom, dodatno zaduživanje neprestano povećava javni dug, i to postaje neodrživo. Tako da je za Crnu Goru sada ključno ubrzati stopu rasta, naveo je ovaj renomirani ekspert.
Upitan da li treba zatvoriti Kombinat aluminijuma budući na dug te kompanije od 364 miliona eura i izdate garancije u iznosu od 132 miliona eura, Gligorov je kazao da konačan odgovor na to pitanje treba da odgovori stručna analiza.
- Garancije su veliki izdatak za državni budžet. Ne znam da li bi trebalo zatvarati KAP. Bilo bi dobro napraviti detaljnu stručnu analizu, koja bi se mogla povjeriti nekoj renomiranoj stranoj firmi specijalizovanoj za te poslove, pa onda odlučiti ima li smisla da država subvencioniše tu proizvodnju i kome da se povjeri menadžment, poručio je profesor Gligorov.
Istorijski sporazum o finansijskoj stabilnosti: Osvrćući se na dogovor zemalja o EU o finansijskoj stabilnosti, Gligorov je ocijenio da je u pitanju istorijski važan sporazum.- Značaj je u tome što je potvrđena posvećenost evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji. Sam sadržaj se ne razlikuje previše od ranije usvojenog Pakta za stabilnost i rast, osim što sada definiše da strukturni fiskalni deficit ne smije biti veći od 0,5 odsto BDP-a, a može da ide do 1 odsto ukoliko zemlja ima javni dug manji od 60 odsto BDP-a. Takodje, sadrži i obavezu zemalja sa visokim javnim dugo da smanjuju fiskalni deficit po dinamici koja obezbjeđuje da se u doglednom periodu javni dug svede na najviše 60 odsto BDP-a. Primjena bi trebalo da bude na državama članica, usljed čega se zahtijeva da ova fiskalna pravila postanu zakon ili čak ustavna obaveza. Strogost ovog pravila zavisi od toga kako se bude mjerio strukturni deficit, sto nije baš sasvim jasno, mada Evropska komisija ima metodologiju i pretpostavljam da ce se ona koristiti, zaključio je dr Vladimir Gligorov u razgovoru za Portal Analitika.
Predrag ZEČEVIĆ
