Kiparski parlament odbacio je nacrt zakona o porezu na bankarske uloge, čije su uvođenje zahtijevali međunarodni zajmodavci u zamjenu za 10 milijardi eura pomoći ugroženoj ekonomiji, iako je vlada usvojila amandman kojim bi bili izuzeti ulozi do 20.000 eura. Od 56 poslanika protiv predloga EU i MMF-a glasalo je njih 36, javila je agencija Rojters.
Ispred parlamenta su se okupile stotine ljudi koji su odluku parlamenta proslavili pejvanjem nacionalne himne.
Kipar će sada morati da smisli novi plan kako da uštedi novac da bi dobio finansijsku pomoć.
Euro je oslabio prema dolaru, a njegova vrijednost je opala na najniži nivo u posljednja tri mjeseca, pošto su kiparski poslanici odbacili plan uvođenja poreza na bankarske depozite.
Predložene mjere postavljene su kao uslov da ta ostrvska zemlja dobije 10 milijardi eura pomoći. Revolt javnosti, ali i mnogih političara, primorao je vladu u Nikoziji da koriguje prvobitni predlog o oporezivanju štednje.
Lideri eurozone i MMF-a prihvatili su taj plan, prema kome bi štedni ulozi veći od 20.000 eura bili oporezovani po stopi od 6,75 odsto, dok bi oni koji imaju depozite iznad 100.000 eura plaćali porez od 9,9 odsto.
"Predsjednik je obavijestio njemačku kancelarku Merkel o trenutnoj situaciji na Kipru i o mogućnosti da se smanje izdvajanja iz kiparskih fondova. Konsultacije sa evropskim liderima se nastavljaju", izjavio je prethodno portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard kaže da kiparske vlasti imaju podršku te instutcije za izmjene mjera oporezivanja depozita uz progresivniju poresku stopu. "Naglasak treba da bude na restrukturiranju bankarskog sektora i vrijeme je da Kipar ispuni svoje obaveze", kaže Lagard.
Građani Kipra i mnogi politički lideri ne mire se sa zahtjevima međunarodnih kreditora. Upozoravaju poslanike da ne dozvole da Kipar postane zamorče Evropske unije.
"Pozivam druge mediteranske zemlje - Italiju, Španiju,
Kiparski ministar finansija traži od Rusije, koja je oštro osudila evropski predlog o oporezivanju štednje, novu pozajmicu kojom bi se, pod povoljnijim uslovima, restrukturirao kiparski dug.
"Za nas je izuzetno važno da dobijemo saglasnost Moskve i povećamo ruski zajam, jer će tada biti moguće da sprovedemo program refinansiranja našeg duga", navodi Andres Haralambus iz kiparskog Ministarstva finansija.
Svi pogledi Evropljana upereni su ka Kipru, zbog straha da bi bankrot te ostrvske zemlje mogao da ugrozi cijelu eurozonu. Banke na Kipru zatvorene su do četvrtka, kako bi se izbjeglo masovno podizanje novca koje bi moglo da dovede do kolapsa bankarskog sistema.
Izvor:RTS:rs
