On navodi da je na sjednici Socijalnog savjeta, koja je zakazana za 22. mart u Nikšiću, kao zainteresovana strana predložiti da minimalac bude 30 odsto od potrošačke korpe, koja je u januaru koštala 799 eura, odnosno oko 240 eura.
Minimalna cijena rada u Crnoj Gori je 147 eura, odnosno 30 odsto prosječne zarade na nivou države, i za 28 eura je niža od granice siromaštva koja je na nivou od 175 eura i manje od toga ne bi smio da zarađuje nijedan zaposleni, što je definisano i Evropskom socijalnom poveljom. Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG) predlaže da minimalna plata bude 176 eura, a Unija slobodiih sindikata i Savez sindikata insistiraju na iznosu od 193. Iz Vlade je ranije saopšteno da se zalažu za povećanje minimalca i da radnicima i poslodavcima ostavljaju da se dogovore o iznosu.
Vujanović kaže da, iako nije član Socijalnog savjeta, USDI traži da bude uključen u odlučivanje o minimalnoj zaradi, jer predstavljaju veliki broj zapošljenih u državnoj administraciji.
- U proceduru povećanja minimalca nije se ušlo zbog radnika, nego radi punjenja budžeta, jer se državi otvara mogućnost da ostvari veće prihode od poreza. Ipak, njeno povećanje dovelo bi do rasta prosječne zarade, a sami tim i socijalnih davanja i penzija, tako da nijesam siguran da će se tako nadoknaditi neki deficit. Nama u USDI odgovara činjenica da se u državnu kasu slije više novca, jer će onda zaposlenima koje mi predstavljamo plate biti sigurnije - kaže Vujanović.
On ističe da, ipak, kada se govori o povećanju minimalne zarade njena nova visina treba da se odredi na osnovu cijene potrošačke korpe.
