Tek godinu dana nakon usvajanja skupštinskih zaključaka za KAP, Vlada je nagovijestila povlačenje prvog poteza. Ministar ekonomije Vladimir Kavarić je na Odboru za ekonomiju sugerisao - kao najbolje rješenje u sadašnjoj situaciji ponudu En plus grupe- da Vlada preuzme 29 odsto akcija KAP-a od En plus grupe, a za uzvrat da se Rusima isplati 40 miliona eura.
Prijedlog, koji je predviđen i Ugovorom o poravnanju, naišao je na žestoko protivljenje SDP-a koji se zalaže da se u KAP-u, kroz reprogramirani stečaj, smanji broj radnika i da se kompanija tako oslobodi dugova.No, analiza koju će prezentirati Portal Analitika ukazuje da ne postoji čarobna formula: za koju god opciju da se odluči Vlada, biće to biti izbor između dva veoma loša rješenja, jer će u oba slučaja troškove loše privatizacije, i katastrofalnog ruskog upravljanja - platiti građani Crne Gore.
KAP u lošijem stanju nego prije osam godina: Ruski CEAC je većinski paket fabrike preuzeo krajem 2005. godine za 48,5 miliona eura. KAP je tada proizvodio 120.000 tona aluminijuma, snabdijevao se rudom iz Rudnika Boksita, a fabrika Glinice je proizvodila nekih 240.000 tona glinice.
Osam godina kasnije, Rusi bi da državi vrate fabriku daleko gorih perfomansi: KAP trenutno proizvodi 50.000 tona metala, fabrika Glinice ne radi, ruda boksita – osnovna sirovina za preradu metala - uvozi se iz egzotičnih zemalja. Još i gore: izvoz aluminijuma se ne obavlja preko
Stečaj je možda i lošija varijanta: Ni druga mogućnost ne pruža razloge za optimizam. Naime, alternativa potpunom državnom preuzimanju je - uvođenje programiranog stečaja. Razlog što opciju stečaja čini trenutno lošijom opcijom od varijante državnog preuzimanja krije se u činjenici da bi - u slučaju proglašenja stečaja - stomilionske grancije automatski došle na naplatu! To bi bio veliki udar na ionako praznu državnu kasu, i moglo bi ozbiljno da naruši javne finansije Crne Gore. Ne manje značajno je najava EPCG da, u slučaju stečaja, neće KAP snabdijevati strujom. Treće, ali ne i najmanje važno je da u slučaju proglašenja stečaja, Rusi bi Crnu Goru ponovo tužili pred Arbitražnim sudom u Londonu.
Ne treba zaboraviti još jedan podatak: i nakon stečaja Rusi bi zadržali svojih 29 odsto vlasništva u KAP-u!
Strah od arbitražnog postupka: Osim toga, nejasno je što bi se desilo ako bi država Crna Gora morala na međunarodnu arbitražu oko KAP-a.
Poznato je da arbitražni sporovi puno koštaju, a pored toga te institucije su uvijek naklonjenije investitorima nego državama. Rusi kao “keca u rukavu” drže prvu tužbu protiv Crne Gore – još iz 2008. godine - u kojem su jasno naznačili da im Vlada nije realno prikazala stanje u KAP-u prilikom prodaje 2005. godine. Crnogorska javnost je izgleda zaboravila pa valja ponoviti: Rusi su naknadnim provjerama papira ustanovili da KAP ima stotinak miliona eura sakrivenih neplaćenih obaveza!
Upravo taj ruski argument, uz ostale probleme u poslovanju, je primorao Vladu, da prije četiri godine potpiše sa CEAC-om nepovoljni Ugovor o poravnanju. U Vladi, pak, imaju elegantno objašnjenje zašto su protiv stečaja - jer bi, između ostalog, bili vraćeni Rusi u vlasničku strukturu podgoričke fabrike.
- U slučaju reorganizacije kroz stečaj, ovaj postupak se, po zakonu sprovodi ako se time obezbjeđuje povoljnije namirenje svih povjerilaca u odnosu na bankrotstvo što u prevodu znači da bi, u slučaju uspješnog okončanja procesa, CEAC namirio dio svojih potraživanja, a ujedno bi i dalje ostao vlasnik 29,3 odsto akcija. Pored toga, u slučaju stečaja, postoji velika opasnost od zaustavljanja proizvodnje, što bi za KAP bilo pogubno, smatraju u Vladi.
Vlada misli da KAP može biti rentabilan: Ono što je opredijelilo Vladu za opciju državnog preuzimanja je - odlaganje isplate garancija i ostalih KAP-ovih potraživanja.
Računaju da se garancije za KAP neće aktivirati odjednom, priželjkujući otplatu na rate kako je lani dogovorio bivši ministar finansija Milorad Katnić sa svim kreditorima osim VTB banke.
Prema Vladinom planu, od 120 miliona eura koliko KAP duguje VTB, EN+ grupi i CEAC-u, Rusi bi potraživali 40 miliona. Preostalih 80 miliona eura duga otpisuju, ukoliko KAP pomenuti iznos od 40 miliona uplati odmah. Ukoliko se Kombinat aluminijuma odluči za opciju da sredstva uplati u periodu od četiri i po godine, CEAC i EN+ grupa će 80 miliona eura - koliko im KAP duguje - pretvoriti u akcijski kapital i te su akcije takođe spremni da za jedan euro prenesu na Vladu Crne Gore nakon isplate iznosa od 40 miliona, uz solidarno jemstvo, citat je iz Vladinog predloga.
Vladin predlog, međutim, ne analizira kako se to ruski vlasnik KAP-a zaduživao od matične firme i njemu bliske banke, jer je očigledno da su Rusi sami sebi “naduvavali” fakture zaduživanja pripremajući se za izlazak iz fabrike. Ruski vlasnik nije otkrio koliko stvarno KAP duguje dobavljačima i konzorcijumu raznih banaka.
U Vladi smatraju da bi KAP iz ostvarene neto-dobiti mogao izmirivti dug i kamate, uz predviđanja da će potražnja aluminijuma na tržištu u ovom periodu rasti po prosječnoj stopi od sedam odsto, gdje je realno očekivati kao i predloženi rast berzanske cijene u prosjeku od 3,5 odsto godišnje.
- Uz ove projekcije, KAP je ekonomski održiv pri godišnjoj proizvodnji aluminijuma od 50.000 tona i sa svega 500 zaposlenih, ukoliko bi bila obezbijeđena električna energija po cijeni od 27,5 eura po megavatčasu u periodu od 2013-2018.”, smatraju u Vladi.
Ponuda Toščelika odmah odbačena: Vlada se donedavno nadala ulasku trećeg investitora u vlasničku strukturu KAP-a, ali se ova varijanta sada ne pominje, ako je ikad i bila realna.
Fabrika sa ovakvim problemima bi teško našla kupca i u “normalnim” okolnostima, a kamoli u petoj godini globalne ekonomske krize kojoj se ne nazire kraj, niti se isto tako naslućuje bitniji oporavak berzanske cijene aluminijuma. Naravno, interesenti bi se takođe obradovali uvođenju stečaja u fabriku kao prilici da je jeftino kupe, što je potencijalnom turskom investitoru već uspjelo sa nikšićkom Željezarom. Zbog toga je ponuda turskog Toščelika da za euro preuzme KAP, uz obavezu izgradnje izvora energije - odmah odbačena da Vlade. Osim toga, Turci su tražili da ne vraćaju dugove KAP-a, niti su voljni da plate i centa koncesije za izgradnju elektrane - što niko normalan ne bi prihvatio jer četrdesetogodišnje koncesije koštaju makar 400 miliona eura.
Iz pobrojanih podataka zaista se čini da je lošim strategijskim potezima KAP postao teško breme za crnogorsku ekonomiju, ali i državu, generalno gledano. Za koju god opciju da se odluči Vlada to će biti izbor između dva veoma loša rješenja, jer će u oba slučaja troškove loše privatizacije i katastrofalnog ruskog upravljanja-platiti građani Crne Gore.
Zato je zaista neophodno da Vlada i Skupština što prije formiraju neko relevantno tijelo, koje bi analiziralo privatizaciju KAP-a i, ako se pokaže da je privatizacija bila štetna po državu, pozove na odgovornost sve one koji su odlučivali o privatizaciji KAP-a.
Siniša GORANOVIĆ/Predrag ZEČEVIĆ
