Ajhman (1826–1875) je na vrelu podataka za temu svoje knjige – od 1852. u Carigradu je sekretar pruskoga poslanstva (Legationssekretär), docnije ataše i ambasador.
Između ostaloga, povukao je znak jednakosti u statusima poglavarâ Arhiepiskopije Kipra i Mitropolije crnogorske – Crnogorske pravoslavne crkve.
U poglavlju „Grčka crkva i Patrijaršija u Carigradu“ objašnjava prošlost istočno-pravoslavnih crkava. Navodi da je Kiparska crkva od 431. autokefalna. Takav status joj je priznat na III Vaseljenskome saboru u Efesu.
Pod turskim pokroviteljstvom, piše Ajhman, Carigradska patrijaršija „ujedinila” je katedre Pećke (1766) i Ohridske arhiepiskopije (1767), što je „potvrđeno Sultanovim hatišerifom”.
Međutim, Kipar i Crna Gora su opstali kao autokefalne jurisdikcije. Na čelu te dvije crkve je autokefalni vladika – αυτοκεφαλος.
Ajhman piše:
„…takav nezavisan položaj uživa danas Arhiepiskop Kipra kao αυτοκεφαλος i Vladika Crne Gore koji svoje rukopoloženje dobija u Petrogradu”.
U originalu:
„…eine solche unabhängige Stellung behauptet noch heute der Erzbischof von Cypern als αυτοκεφαλος und der Vladika von Montenegro, der seine Investitur von der Synode in St. Petersburg erhält”.
U produžetku njemački istoričar tačno uočava da se autokefalnost Crkve Crne Gore podudara sa njezinim definisanjem kao države, te progresom u odnosima sa Rusijom: „Crna Gora se od tada uspjela izvući ispod autoriteta Porte. Rusija je priznala ovu državu i Vladici isplaćuje rentu”. U fusnoti veli: „U posljednje vrijeme, najveće duhovno dostojanstvo u Crnoj Gori je odvojeno od svjetovne vlasti. Knjaz Danilo je jedini državni vladar”.
***
Objavljujem: naslovnicu i citat iz knjige „Die Reformen des osmanischen Reiches. Mit besonderer Berücksichtigung des Verhältnisses der Christen des Orients zur türkischen Herrschaft” (Berlin, 1858, str. 14)…
