Komentarišući nacrt Zakona o vodnim uslugama, koji se donosi kako bi se vodosnabdijevanje isključilo iz zakona o komunalnim djelatnostima, na jučerašnjoj javnoj raspravi, Doklesić je objasnila da su oni, ali i Opština Tivat imali loše iskustvo sa privatnicima.
“Privatnicima, kada dobiju na korišćenje dio vodovnodne ili kanalizacione mreže, je prioritet izvlačenje materijalne dobiti, a ne održavanje mreže. Ima i više od deset godina da je Opština Tivat vratila svoj sistem koji je neko vrijeme bio pod ingerencijom privatnih lica. Mislim da na tom dijelu mreže oni još nijesu uspjeli da vrate kvalitet, kao što je na ostalom dijelu sistema. Mi smo u Herceg Novom imali loše iskustvo i debelo to platili. Dosta dobro smo ušli u priču sanacije kvarova, nabavke repromaterijala, tako da želim da kažem da ovo što je dato za termin privatno-javno partnerstvo, treba staviti veliki bold zato što mislim da nijesmo spremni da djelove vodovodnog sistema nekome damo, ne znajući na šta će to kasnije da izgleda”, rekla je Doklesić.
Ona je navela da su vodovodni sistemi na primorju u lošem stanju i zamolila predstavnike Ministarstva održivog razvoja i turizma da to imaju u vidu.
“Gotovo sva naša mreža je amortizovana, ali i naši rezervoari. Nemamo adekvatnu studiju razvoja da bi mogli iz takvih parametara da damo dugoročne programe razvoja. Mi preko zime imamo velike viškove vode. Ulažu se veliki napori, ali ovakav sistem je tehnički loš i njegova validnost je značajno smanjena”, navela je Doklesić.
Doklesić je ukazala da bi naknada za priključak trebalo da bude veća.
Izvršni direktor podgoričkog Vodovoda Filip Makrid saopštio je da troškovi priključenja za njih nijesu toliko važni u materijalnom smislu.
“Materijalna dobit nije na prvom mjestu. Suština priključka kod nas je stvar kontrole i budućeg održavanja. Kada izvršimo kontrolu znamo da imamo tog potrošača i znamo da je uradio vodovodni instrument koji odgovora parametrima. Suština nije da zaradimo na priključku potrošača, nego na usluzi koju pružamo potrošaču. Ako dozvolimo da neko vršlja po vodovodnoj mreži, onda je upitno zašto je Vodovod tu”, rekao je Makrid.
Predstavnik budvanskog Vodovoda Gojčilo Obradović saopštio je da je najviše zloupotreba bilo na priključcima.
“Ako to bude pratio neko drugi, a ne mi, to će se sve više povećavati”, rekao je Obradović.
Članica radne grupe za izradu nacrta zakona Sanja Živković kazala je da zakon predviđa centralizaciju jer omogućava da Vlada da osniva preduzeće koje će pružati usluge.
Predstavnica Ministarstva održivog razvoja i turizma Vera Vujošević ukazala je na osnovne novine koje donosi zakon o vodnim uslugama.
“Novim zakonom izdvojene su vodne usluge kao usluge vodovonabdijevanja, odvođenje voda, uvrštena je mobilna isporuka vode. Propisano je da pružaoca vodnih usluga osniva Vlada ili lokalna samourava, ali i donošenje strateških dokumenata. Od ovog zakon očekujemo jačanje finansijske stabilnosti pružaoca usluga, povećava se sposobnost kreditnog zaduženja a povećava i autonomija pružaoca vodnih usluga”, pojasnila je Vujošević.
