On ističe i da pravno buni da li je on dao pristanak na tu podršku, s obzirom na to da nije ni konkurisao na javni oglas za vrhovnog tužioca koji je bio raspisan u avgustu i na koji se niko nije prijavio.
SPORNE ODLUKE
- U najkraćem, za mene je vrlo indikativno da je dobio „samo“ većinsku podršku, a ne i jednoglasnu, što, prema mom mišljenju, predstavlja malo iznenađenje. Ali, ako se sjetimo slučajeva u kojima je Ustavni sud odbio žalbu Socijaldemokratske partije, napisanu rukom renomiranog advokata Nikole Martinovića, i utvrdio da državni predsjednički mandate može trajati tri puta uzastopno, iako Ustav izričito propisuje samo dva mandata uzastopno, ili kad Ustavni sud odlučuje da sudiji Ustavnog suda ne može prestati mandat kad ispuni uslove za starosnu penziju, iako ustavna norma izričito propisuje da mora, i iako je taj isti sud u ranija dva istovjetna slučaja postupio po pomenutoj ustavnoj normi, ili kad Opšta sjednica Vrhovnog suda jednoglasno zauzima stav da predsjednički mandat Vrhovnog suda može biti, takođe, tri puta uzastopno, a isti stav zauzima i Sudski savjet, što je sve navedeno očigledno protivpravno, protivustavno i protivzakonito, onda je „slučaj“ vezan za vrhovnog državnog tužioca daleko pravno upitniji – istakao je profesor Mitrić.
Jedino, kako je dodao, „pravno buni da li je on dao pristanak na tu podršku, s obzirom na to da nije ni konkurisao na tu funkciju“.
- Čime je, prema mom sudu, indirektno izrazio namjeru da više ne želi da obavlja tu funkciju, a ako je dao pristanak buni da li je po zakonu da v.d. stanje može trajati najduže godinu dana, ili dok se ne ispune uslovi za starosnu penziju. Što bi rekao naš narod u metaforičnom smislu – vrana vrani oči ne vadi – zaključio je profesor Mitrić.
On nije komentarisao činjenicu da je Stanković u žiži afere koju je „otvorio“ odbjegli crnogorski biznismen i bankar Duško Knežević, koji tvrdi da je Stanković od njega primao mito. Knežević je nedavno počeo da objavljuje audio snimke svojih razgovora sa generalnim sekretarom Vrhovnog tužilaštva Nenadom Vujoševićem, koji je, navodno, bio „kurir“ preko kojeg je Stanković dobijao novac.
Sam Vujošević, međutim, nakon što je uhapšen, ustvrdio je kako nije tačno ništa od onoga što je u telefonskim razgovorima saopštavao Kneževiću, te da su Stanković i ostali tužioci koje je pominjao časni ljudi. Kazao je i kako je samo zamajavao Kneževića.
Ivica Stanković kategorično je negirao da je primao novac od Kneževića i zatražio efikasnu istragu u ovom slučaju. On je dobio bezrezervnu podršku specijalnog tužioca Milivoja Katnića koji je ranije saopštio da nema „ni udaljenu sumnju“ da je Stanković bio dio nečasnih radnji za koje ga optužuje Knežević.
