Ministarstvo saobraćaja je prvu verziju ovih dokumenata stavilo na uvid javnosti prije godinu, skidajući s nje oznaku interno. KEP Kompletna predložena dokumentacija prošla je na Komisiji za ekonomsku politiku u utorak, s tim što se ministar prosvjete Damir Šehović (SD) protivio, jer nije napravljena procjena vrijednosti zemljišta koje se daje u najam, nego procjena resursa koje će preuzeti koncesionar.
Prema elaboratu Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, resursi oba aerodroma su procijenjeni na 139 miliona eura. Time je korigovan nedostatak na koji je ukazala zaštitnica u dokumentu koji je Ministarstvu saobraćaja dostavila krajem marta ove godine. Opštine Tivat i Golubovci prepisale su svoj udio u vlasništvu zemljišta na oba aerodroma Vladi, koja je sada korisnik, a država Crna Gora vlasnik parcela koje koriste oba aerodroma. Opština Tivat je, uprkos najavama, postupila u skladu sa Vladinim zaključkom iz maja ove godine i prepisala na državu 225 hiljada kvadrata zemljišta u KO Mrčevac.
Ove nepokretnosti su obuhvaćene Državnom studijom lokacije Sektor 24 – Aerodrom Tivat kojom je ovaj prostor namijenjen izgradnji sadržaja od javnog interesa – aerodroma sa pratećom infrastrukturom. Zakonom o državnoj imovini je propisano da ukoliko je određena nepokretnost, kojom raspolaže opština, potrebna za ostvarivanje javnog interesa, opština je dužna da na zahtjev Vlade tu nepokretnost vrati na raspolaganje Crnoj Gori, bez naknade.
Ovim je u potpunosti riješen prigovor zaštitnice iz marta, kad je ukazala da nije dobro za budući koncesioni ugovor ukoliko nije jasno određen jedan vlasnik zemljišta na kojima su aerodromi koji se daju u najam. Sada su tačno određene granice koncesionih područja, odnosno precizno se zna površina zemljišta koja se daje u najam. Koncesionim aktom je predviđeno da koncesionar jednokratno uplati minimalno 100 miliona eura na ime fiksne koncesione naknade za 30 godina najma, a potom svake godine procentualni dio koncesione naknade, najmanje deset odsto.
Planirano je da ulaganja koncesionara u unapređenje aerodromskih sadržaja budu 200 miliona eura. To se prije svega odnosi na nove terminale jer je broj putnika lani premašio dva miliona, a projekcije su da će ove godine dostići 2,6 miliona, što postojeće aerodromske zgrade na oba aerodroma ne mogu da opsluže. Riješen je i prigovor da treba donijeti odluku o proglašenju javnog interesa za ovaj lokalitet, budući da se veliki broj parcela u kompleksu aerodroma Tivat vodi sa pravom svojine građana.
Na KEP-u je konstatovano da će se koncesioni ugovor dorađivati u fazama.
RAČUNICA
SD i dio laičke javnosti oštro se protivi iznajmljivanju Aerodroma, jer smatraju da država ne treba da se odriče profita koji ima ova državna kompanija. Prema finansijskim izvještajima, Aerodromi su 2018. godinu završili sa rekordnim profitom od 9,5 miliona eura, a tim što su platili znatno manji porez nego do tada, jer im je profit prije oporezivanja (EBIDTA) bio 12,5 miliona eura. Imali su 868 zaposlenih, ukupan prihod 37,5, a rashod 27,4 miliona eura.
Godinu ranije profit im je bio četiri miliona eura, a EBIDTA 15,8 miliona. Zapošljavali su 761 radnika, ukupan prihod je bio 34,4, a rashod 29,2 miliona eura. U 2016. godini profit je bio 4,3 miliona eura, a EBIDTA 13,5 miliona. Ukupan prihod te je godine bio 31,2 miliona, a rashod 26,4 miliona eura, a broj zaposlenih 703.
U 2015. godini 681 zaposleni ostvario je profit od 1,4 miliona eura, a dok je EBIDTA 7,7 miliona, ukupan prihod 25,9, a rashod 24,4 miliona eura. Kako su potrebe ulaganja u aerodrome sve veće, za to se angažuje ne samo cjelokupan profit aerodroma, nego bi država uskoro morala biti žirant kompaniji za nove kredite koje bi trebala da uzme kako bi dostigla planiranih 200 miliona eura ulaganja narednih 30 godina.
S te tačke gledišta, moglo bi se desiti da državni budžet ima više koristi od iznajmljivanja oba aerodroma, nego od poslovanja državne firme. Nesporno je, međutim, da će iznajmljivanje aerodroma unijeti promjene u kadrovsku politiku te kompanije.
