Prema poslednjim podacima UCG, od aprila do novembra prošle godine Odbor za doktorske studije, Odbor za magistarske studije i Uređivački odbor su obavili 151 provjeru magistarskih i doktorskih radova, prilikom kojih je zbog utvrđenih nepravilnosti na ispravke vraćeno nekoliko master i doktorskih radova. Pešić navodi da je problem i to što većina visokoškolaca ne zna šta je plagiranje, zbog čega je potrebna edukacija.
“Ko god krene da prepisuje potrudiće se da to bude sa engleskog jezika, prevešće određeni rad i na taj način pokušati da sakrije nedozvoljeno korišćenje tuđeg autorskog djela. Softver na UCG prepoznaje samo preklapanja i provjerava radove urađene na našem jeziku, što je nedovoljna baza podataka na osnovu koje bi utvrdili koliko je visokoškolaca na nečastan način došlo do zvanja. Ključni problem kod nas je zapravo to što ljudi misle da je prepisivanje jedino plagiranje i da je to nedozvoljeno. Naime, zakonom je nedozvoljeno i ukrasti ideju, što se uočava ukoliko autor ne navodi izvod podataka. Iako je usvojen zakon o akademskom integritetu, ništa se ne preduzima na tom polju jer bi djecu još od osnovne škole trebalo naučiti i predočiti im kako bi trebalo da izgleda i šta podrazumijeva forma seminarskih radova, eseja, diplomskih i naučnih radova. Takođe je vrlo važno da profesori sugerišu svojim magistrantima da radove objavljuju u renomiranim časopisima gdje se oni najbolje provjeravaju i onda možemo biti sigurni da je riječ o autentičnom radu”, ističe Pešić.
On navodi da iz akademske zajednice u Crnoj Gori nijemo posmatraju problem plagiranja i da svi misle da je sve u redu.
“Trebalo bi uvesti predmete koji se bave metodikom izrade naučnog rada što mi na Prirodno matematičkom fakultetu i dalje imamo. Vjerujem da naši profesori dobro savjetuju studente i sugerišu im na koji način da urade rad, a to bi trebalo da bude praksa na svim fakultetima”, rekao je Pešić.
