Kada se naslovom novog albuma slavni alternativci iz Atlante zapitaju: „Zašto sve već nije nestalo do sada?“, onda je jasno da je Bred Koks ljut na svijet koji ga okružuje više nego ikada. Srećom po nas, njegov bijes uvijek je bio put do vrhunske muzike.
Napušteni grad
Od svih stvari koje ga nerviraju, Koksu se ipak najviše smučila publika.
- To je gomila izvoljevača kojima je teško zadržati pažnju duže od nekoliko sekundi. I to sve u klimi i na sceni na kojoji dalje najbolje prolazi generična i reciklirana muzika. Nešto što cilja da bude relevantno na kraju stigne samo do uskog broja ljudi. Ali, znate što, ovo je naš najbolji album do sada - najavio je Koks novu ploču Deerhuntera.
Album „Why Hasn't Everything Already Disappeared?“ snimljen je u skoro napuštenom gradiću Marfa, u pustinji južnog Teksasa. Glavna teza je jednostavna: ovo je muzika pustinjaka koji efektno brani lični izbor da pobjegne od drugih.
Znalačka ironijaKoks je slavan u Americi kao Morisi osamdesetihgodina prošlog vijeka u Britaniji. Javno ističe da je aseksualni tip kog gubitak nevinosti ne interesuje ni u kasnim tridesetim, čuven je po izjavama da je ljubav samo populistička konstrukcija, tvrdi da je tajnovitost jedna od rijetkih stvari zbog kojih je ponosan na sebe... U suštini, Koks perfektno koristi i jaše sopstvenu reputaciju na novom albumu benda koji je više pop, a manje indi i alternativan nego ikada.
Udarni singl „Death in Midsummer“ znalački ironično počinje slengom američke konzervativne desnice perfektnomjereći dimenzije kaveza skučene osobe, koja nikad nije pokušala da izviri van nametnutog prostora.
Ključna ideja Breda Koksa je opravdana: ta patologija pripadanja sopstvenom kavezu nošena je nostalgičnim slikama prošlosti koja najveće muke i tjeskobe pretvara u dio ličnog identiteta, onda kada na njih padne dobar prst prašine godina bačenih uzalud.
Eho praznine
Eto, protiv te inercije se bori frontmen Deerhuntera i pokušava da joj pobjegne igrajući se skrivalice u gradiću u Teksasu. Kada opisuje živote miliona običnih, zaboravljenih i nebitnih radnika, Koks je bolno ciničan.
- Bili su u kopovima, bili u fabrikama, a sada u grobovima. Ostavljen im je mir, velika praznina, kancer podijeljen po spiskovima – pjeva u „No One's Sleeping“.
Ovaj album može da bude interesantan svima, pa i najširoj poprok publici koja ne miriše alternativu. Ono što ga čini muzički interesantnim jeste potmuli eho koji sluti na prazninu u širokom prostoru koji oskudijeva životom.
U toj muzičkoj pustinji Bred Koks kreće se oprezno, poput pustinjaka koji napipava put rukama. Onaj jedini bolji čovjek kog treba da otkrije na tom putovanju - jeste on sam.
Ocjena: 78/100
