Po posljednjim zvaničnim podacima, na kraju novembra prošle godine ukupni krediti su bili 2,986 milijardi eura od čega je 207,5 miliona loših.
BANKE
- Kod četiri banke ovaj pokazatelj je iznad sistemskog prosjeka i kreće se u rasponu od 9,08 odsto do 43,24 odsto. Na kraju novembra 2018. učešće nekvalitetnih u ukupnim kreditima na nivou sistema iznosilo je 6,95 odsto - kazali su Pobjedi iz Centralne banke. Iz regulatora su objasnili da se po prirodi posla mora imati određeni procenat loših kredita. - Kreditni rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje i on se ne može u potpunosti eliminisati, već se može samo umanjiti. Dakle, određeni procenat loših kredita mora postojati usljed prirode bankarskog poslovanja. Poželjno je da procenat nekvalitetnih kredita bude što niži - kazali su našoj redakciji u odgovoru na pitanje do kog nivoa se kreće nerizični procenat loših kredita. Po posljednjim podacima sa kraja trećeg kvartala prošle godine, najviše kredita je dala CKB 381 milion eura, potom Sosijete ženeral banka 364 miliona, Erste 309 miliona, NLB 295 miliona, Hipotekarna 221 milion, Prva banka 209 miliona, Adiko 197 milion, Lovćen banka 124 miliona, Univerzal kapital banka 91 milion, Atlas banka 77 miliona, Komercijalna banka 68 miliona, Zirat banka 50 miliona, Zapad banka 40 miliona, IBM 18,5 miliona i Nova banka 10,6 miliona. Nema podataka koliko je od ovih ukupnih kredita pojedinačno kod svake od banaka loših. Podsjetimo da iz Centralne banke podsjećaju da je Crna Gora rekorder u smanjenju loših kredita koji su 2011. iznosili preko 25 odsto, a sada nepunih sedam odsto. Iz banke, međutim, kažu da će i dalje podsticati smanjenje loših kredita.
ZAKON
Iz CBCG su nedavno zato najavili da će od parlamenta zatražiti da se važenje zakona o restrukturiranju kredita produži za još godinu. - Dobroj dinamici smanjenja loših kredita na nivou sistema su doprinijele aktivnosti CBCG sprovedene u prethodnom periodu. Najprije smo zahtijevali od banaka da pripreme trogodišnje strategije rješavanja NPL-a, čija se realizacija u kontinuitetu prati i kontroliše. Zatim smo izvršili dopunu zakonskog rješenja za dobrovoljno restrukturiranje dugova, kako bi se pospješio oporavak dužnika i uticalo na likvidnost privrede. Rezultati primjene dopunskog zakonskog rješenja, koje će važiti do maja 2019. godine, su zadovoljavajući. Iznos ukupno restrukturiranih kredita do 30. septembra 2018. godine iznosi 36,7 miliona eura. Očekuju se dalji pozitivni efekti primjene ovog zakona u predstojećem periodu - objašnjeno je nedavno iz CBCG. Iz regulatora objašnjavaju da nekvalitetni krediti više ne predstavljaju sistemski problem, već pitanje pojedinih banaka koje moraju da učine dodatan napor u cilju njihovog daljeg smanjenja. Posljednja anketa pokazuje da banke očekuju značajno veći rast tražnje stanovništva za kreditima, kako za stambenim tako i za potrošačkim kreditima. Slično, rast će, kako pokazuje anketa, biti vođen finansijskim potrebama stanovništva za refinansiranje, kupovinu nekretnina i nabavku trajnih potrošnih dobara, uz pozitivne makroekonomske izglede (blagi rast zaposlenosti i zarada, kao i poboljšanje na tržištu nekretnina).
