- U mirnodopskoj formaciji Vojske formiraće se jezgra komandi jedinica iz rezervnog sastava, po teritorijalnom principu. U periodu od 2019. do 2026. godine biće formirane jedinice aktivne rezerve koje će brojati do 100 rezervista. Kadar iz aktivne rezerve će obavljati zadatke koji zahtijevaju povećano angažovanje snaga Vojske, a tiču se odbrane, zaštite od elementarnih nepogoda ili obavljanje zadataka koji se odnose na međunarodne obaveze Crne Gore - navodi se u ovom dokumentu. Pored toga, kako dodaju, težiće se da se kroz razvoj aktivne rezerve unaprijede vojne sposobnosti koje se tiču specijalističkih poslova za kojima se potreba pojavljuje povremeno i nijesu potrebni za redovno obavljanje vojnih zadataka, te izvršioce tih poslova nije isplativo imati u stalnom sastavu. A to su medicinsko osoblje, IT stručnjaci, logistički poslovi, rukovaoci inžinjerijskih mašina… - Aktivni rezervisti će kroz sopstvenu profesionalnu orijentaciju i redovno obavljanje radnih obaveza unapređivati specijalistička znanja i vještine, koje će u slučaju potrebe stavljati na raspolaganje Ministarstvu odbrane. Sa njima će se u cilju održavanja i unapređenja vojnih sposobnosti, na godišnjem nivou obavljati redovna obuka i kondiciranje vojnih znanja i vještina u trajanju do 30 dana - pojašnjeno je u Predlogu strateškog pregleda odbrane Crne Gore. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da praksa Crne Gore, Srbije i regiona pokazuje da se često dešava da vojsci treba mnogo više ljudi nego što ima u svom optimalnom sastavu. Zbog toga je, navodi Radić u izjavi za Pobjedu, važno da postoji aktivna rezerva. - Tu nije riječ o nekoj paranoičnoj teoriji, već svi imaju treću misiji tzv. koja pruža podršku civilnim institucijama, u slučaju poplava, potresa, požara i sl. U tim situacijama treba mnogo više ljudi i tada morate da imate neki izvor rezerve, ljudi koji bi mogli da se pozovu da bi dodatno popunili vojsku, to je jedan školski primjer za šta je potrebna aktivna rezerva - kazao je Radić. Dodaje da se u Crnoj Gori ideja o aktivnoj rezervi dugo pominjala, ali da se tek sada kreće sa konkretnim planom. Radić naglašava da koncept aktivne rezerve ne treba miješati sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka. - To nije dobrovoljno služenje vojnog roka, jer neko ko služi dobrovoljno vojni rok može da potpiše ugovor o aktivnoj rezervi, a može da bude dio pasivne reserve - ističe Radić. Međutim, kaže on, iskustva su pokazala da aktivna rezerva nije zaživjela. - Aktivna rezerva nije funkcionisala nigdje u regionu, ali model koji koriste zapadnjaci jeste jer on podrazumijeva i angažovanje i finansijsku nadoknadu. Ovdje je to sporna tačka, plaćanje tih ljudi. Svi u propisima imaju aktivnu rezervu, ali taj koncept u praksi nije zaživio - ocijenio je Radić. U dokumentima Ministarstva odbrane dodaje se da će ugovorna ili aktivna rezerva biti formirana na principu kvaliteta vojnih sposobnosti, finansijske održivosti i uspostavljanja saglasja interesa između Ministarstva odbrane, društvene zajednice, poslodavaca i rezervista. - Do 2026. godine Ministarstvo odbrane će raditi na razvoju strategijske ili neaktivne raspoređene rezerve, koja će brojati do 700 osoba, a biće mobilisana u slučaju potrebe za narastanjem odbrambenih sposobnosti Crne Gore, na osnovu odluke državnih organa. Popuna jedinica Vojske rezervnim sastavom obavljaće se po teritorijalnom principu, ističu u Vladi. Ranije je najavljeno da će od naredne godine u Crnoj Gori biti uvedeno dobrovoljno služenje vojnog roka. Raić navodi da je u Srbiji, koja već ima koncept dobrovoljnog služenja vojnog roka, na taj način stvorena baza za prijem profesionalnih vojnika. - Jer oni moraju da prođu obuku i neko ko je služio u dobrovoljnom vojnom roku on je ispunio uslov za prijem u profesionalnu vojnu službu, tako da jedan dio tih ljudi kasnije stupa u prrofesionalnu vojnu službu kao vojnici - rekao je sagovornik Pobjede. Dodaje da je praksa pokazala da je tri mjeseca prekratko vrijeme za obuku, a da je šest mjeseci optimalan rok. - Od ove godine se prešlo na taj model, ranije je postojala alternativa, dobrovoljac se opredjeljivao da li želi obuku na tri ili šest mjeseci, sad to ne postoji, sad je ponuda samo šest mjeseci - kaže Radić. Govoreći o odzivu u Srbiji, navodi da je statistika, prema ocjeni zvaničnika, pozitivna. - Do 2000 ljudi je predviđeno da služi godišnje, što za veličinu Srbije realno nije veliki broj, ali nemamo zvaničnu statistiku koja pokazuje koliko zaista na kraju ljudi dolazi na služenje dobrovoljnog roka, jedino zvaničnici vole da se pohvale kako je odziv dobar - navodi Radić. Važan je, kaže on, i finansijski momenat. - Nadoknada za dobrovoljno služenje je simbolična, to je samo za podmirivanje troškova, ali bitno je prepoznati ljudi koji žele da se dokažu i da prođu kroz to, da na pravi način država postupi sa njima i da ih uvjeri da će korisno upotrijebiti vrijeme i da će naučiti vještine koje će im koristiti. U Srbiji je dodatni motiv to što je to uslov za vojnu službu - zaključio je Radić.
