– Izjavom da je položaj Srba u Crnoj Gori kao u nekadašnjoj NDH, a položaj SPC kao u doba Otomanskog carstva, patrijarh Irinej je zapravo abolirao poglavnika Antu Pavelića! Od oka u glavi, do oka u Pavelićevoj košari povađenih očiju. Ako patrijarh ili neko drugi ne zna o kakvoj košari je reč, neka čita Malapartea. Pri tom je patrijarh zaboravio da je srpska crkva autokefalnost dobila upravo pod Osmanlijama – kaže Prokić za Pobjedu.
Prema njegovom mišljenju, Srpska pravoslavna crkva dozvoljava da bude zloupotrebljavana u dnevno-političke svrhe jer je sama - korumpirana institucija. - U ozbiljnoj republici, crkva se učtivo pita za državnu politiku isključivo o blagdanima, bez ikakvih obaveza. Crkva je dozvolila, i danas dozvoljava, da bude iskorišćena u dnevne političke svrhe, jer je i sama duboko korumpirana - kaže Prokić.
POBJEDA: Kako komentarišete priču o navodnoj ugroženosti Srba u Crnoj Gori i sastanak predsjednika Srbije Vučića i ministra Dačića sa predstavnicima srpskih stranaka i kulturnih ustanova Srba iz Crne Gore?
PROKIĆ: Mene više brine što je Vučić zvanično poslednji put posetio Crnu Goru pre šest godina zajedno sa Nikolićem uoči izbora 2012. godine, pre nego što je pobedio. Lično, to smatram nedopustivim političkim gafom. Jedino je primio Filipa Vujanovića, tadašnjeg crnogorskog predsednika, pre dve godine. Istovremeno se viđa redovno sa predstavnicima Srba iz Crne Gore među kojima su mnogi osumnjičeni da su učestvovali u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori posle oktobarskih izbora 2016. godine. To dosta liči na odnos prema Bosni i Hercegovini, kada Vučić govori da podržava državu, a istovremeno ima bliske odnose sa Dodikom koji je ruši. Uputio je Vučić prošle godine 3,4 miliona eura iz budžeta Srbije za Srpsku kuću u Crnoj Gori, koja je zapravo sedište partija Srba iz Crne Gore, koje redom negiraju crnogorsku državnost i pišu deklaraciju o opstanku Srba.
Ta deklaracija je trebalo da bude usvojena na Dan državnosti, zajedno s parlamentom Republike Srpske i srpskim parlamentom, pa je očigledno neko iz međunarodne zajednice rekao da to ne bi trebalo usvajati, jer podseća na velikosrpski nacionalizam i mantru – svi Srbi u jednoj državi. Najviše brine nejasan odnos prema pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, što nije slučaj kada je reč o Turskoj. Čudi i to što se čini da je Vučić u dobrim odnosima sa Đukanovićem, baš se pitam zašto, i što je u Crnoj Gori predstavljen kao neko ko je bolji i od Tadića i od Koštunice, što naravno nije teško jer je njihova politika prema Crnoj Gori bila primitivno ignorantska. Ne možemo isključiti mogućnost da Irinej i Vučić koordiniraju poteze oko Crne Gore, što nije dobro po odnose dve države iz prostog razloga što crkva ne bi trebalo da se petlja u politiku, pogotovo ako je povod, kao što se čini da jeste, uvođenje crkvenih finansija u tokove koje propisuje država Crna Gora.
POBJEDA: Što smatrate ključnim uzrokom za istrajavanje nacionalizma i drugih retrogradnih ideologija u Srbiji?
PROKIĆ: To nikada nije ni prestalo. Retki su primeri da su se koalicije pravile na drugim principima. Čak je i Đinđić koketirao s nacionalistima, računajući da mu je to neophodno, o Tadiću i ostalima da i ne govorim. Trudili su se da budu i oni kakvi-takvi nacionalisti, iako u takvoj utakmici sa Šešeljom i ekipom, naravno, nisu imali nikakvih šansi. Ispadali su smešni. To je sve tako zato što je nivo spoznaje prosečnog birača u Srbiji često na nivou dvanaestogodišnjeg deteta. Dakle, nije problem nacionalizam, nego neznanje. Problem postaje još veći kada shvatimo da je u Srbiji reč o lažnom nacionalizmu, onom koji nacionalna osećanja isključivo koristi za sopstveni politički i finansijski profit.
Nacionalizam je samo posledica neznanja, predrasuda i naopako shvaćenih situacija. Kako kaže Koča Popović: ,,Bašibozluk, bagra i brabonjak ustali da obnove Dušanovo carstvo... Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji“. S druge strane, neumitni kauzalni lanci koji vitlaju svetom, posebno kada je reč o geostrateškim tektonskim poremećajima i promenama u sferi energetike, bili su daleko iznad nivoa elementarne dokučivosti svih srpskih političkih elita još od 1970. godine kada nastaje petrodolar, dakle dolar koji više nema pokriće u zlatu. Većina srpskih političara to ni dandanas ne zna. A zamislite šta tek ne znaju o događajima koji su se desili posle i koji se dešavaju sada. Kada ne bi birali saradnike po partijskoj i ličnoj vernosti, nego po stručnosti i elementarnom ljudskom poštenju, možda bi ponekad nešto na vreme i saznali. Svet kuje novi pakt, a mi podmetnuto raspravljamo o prošlosti.
POBJEDA: Kako ocjenjujete ulogu Srpske pravoslavne crkve u generiranju nacionalizma i četništva, posebno iz ugla da to remeti odnose Srbije sa Crnom Gorom i drugim susjedima u regionu?
PROKIĆ: U ozbiljnoj republici crkva se učtivo pita za državnu politiku isključivo o blagdanima, bez ikakvih obaveza. Crkva je dozvolila i danas dozvoljava da bude iskorišćena u dnevne političke svrhe, jer je i sama duboko korumpirana… Ljudi se kod nas danas priklanjaju crkvi, ne zbog toga što ona obećava večnost, nego zato što je - stara. Ošamućeni, iskidani savremenošću, pribijaju se uz njene bedeme.
POBJEDA: Kako u tom kontekstu komentarišete izjavu patrijarha srpskog Irineja koji je položaj Srba u Crnoj Gori uporedio sa onim u NDH, a položaj SPC kao u doba Otomanskog carstva?
PROKIĆ: Na taj način je srpski patrijarh zapravo abolirao Pavelića i NDH. Sve zarad pitanja imovine SPC u Crnoj Gori. Od oka u glavi, do oka u Pavelićevoj košari povađenih očiju. Ako patrijarh ili neko drugi ne zna o kakvoj košari je reč, neka čita Malapartea. Pri tom, patrijarh je zaboravio da je Srpska crkva autokefalnost dobila upravo pod Osmanlijama. Kao i da su vojne postrojbe NDH, prešavši most prema Zemunu i salutirajući ispred Saborne crkve u Beogradu 14. aprila 1942. godine, vratile zameniku zatočenog patrijarha Gavrila, mitropolitu Josifu, kao i Nediću, kosti srednjovekovnih srpskih vladara, cara Lazara, cara Uroša i vojvode Štiljanovića, spasavši ih od pustošenja po fruškogorskim manastirima
Opširnije u Pobjedi
