Sateliti su ti koji prate rast mora, ali nisu u mogućnosti da registruju promjene na morskom dnu. Kada se u obzir uzmu nezamislivo velika količina voda i njen volumen, izračunato je kako su sateliti „promašili“ čak dodatnih osam odsto porasta nivoa mora.
Ova velika redistribucija mase nije jedini faktor koji utiče na preoblikovanje okeanskog dna. U obzir treba uzeti, uz otapanje lednika, i toplinsko istezanje vode kao i postotak soli u vodi.
Balans nije na isti način poremećen svuda na planeti. Dok se led topi, jedan dio kore, posebno na sjevernoj hemisferi, „izvija“ se prema spolja, dok na južnoj hemisferi „propada“.
Veliki dio redistribucije mase na površini uzrokovan je otapanjem Grenlanda i glečerskih regija koje okružuju Arktički okean.
Kada se sve uzme u obzir čini se kako nivo mora godišnje poraste dodatnih 0.1 milimetar koji prethodno nije bio uračunat u projekcije.
Potiskivanje dna svakog okeana prema dolje nije zanemarljiva stvar, a čini se da će se s vremenom i pogoršati. Izračunati promjene takođe nije jednostavno, a tim koji je radio na istraživanju na više je načina računao koliko leda sa kopna i vode „ulazi“ u okeane. Za to su koristili niz kompjuterskih modela virtualnih okeana.
- Kako bismo tačno izračunali rast mora, u obzir moramo da uzmemo i deformaciju okeanskog dna - napisali su naučnici u radu.
Redistribucija vode djeluje i na zemljinu rotaciju, zbog čega se Severni pol polako „približava“ Velikoj Britaniji.
