Kad bi samo ova filmska godina bila dobra kao što izgleda u teoriji, ne bismo se bunili ni da narednih deset ne valjaju boba. Teško je početi 2018. sa opreznim optimizmom kada je najavljeno toliko projekata važnih autora, rimejka kultnih naslova koji su u dobrim režiserkim rukama i povrataka likova u koje se planeta zacopala preko noći, kao što je Dedpul Rajana Rejnoldsa. No, kad se samo sjetimo koliko smo se uzdali u naslove koje smo na kraju prošle godine darivali „Kosačicama“, priznanjima za najveći broj pokošenih nervnih ćelija, nemamo kud osim da se primirimo i dobro povedemo računa o spisku filmova od kojih se zaista nešto smije očekivati tokom 2018.
Na popularnim filmskim platformama i specijalizovanim sajtovima na vrhu liste najiščekivanijih ostvarenja caruje „Avengers: Infinity War“. Nije li to malo porazno u godini kada se toliko zanimljivih – i arthaus i mejnstrim autora – vraća na veliko platno?
Nama ne pada na pamet da se uzdamo u ovakve naslove zato što je nemoguće znati hoće li biti smrvljeni autorskim kompromisima, odlukama velikih studija ili nečim trećim, četvrtim, petim, hiljaditim, od čega u moderno doba, nažalost, boluje previše filmova.
Isto želimo i vama. Manite se potencijalnih sjecikesa novca, vremena i zdravog razuma koliko je to moguće i tražite dobre filmove – iznad ili ispod žita. Ljepota nije u oku posmatrača, nego razmatrača. U to ime, prilažemo listu sastavljenu od arthaus filmova i blokbastera po kojim želimo da pamtimo ovu godinu.
The House
Da Lars fon Trir nije režiser, napravio bi čudo u svijetu marketinga. Poslije o-postera i tizera filma „Nymphomaniac“ (2013) ponovo je briljirao najavljujući ovogodišnji „The House that Jack Built“. Objavljena Fon Trirova crno-bijela fotografija omaž je filmu „Vampyr“ (1937) njegovog omiljenog autora, Karla Teodora Drejera.
Suvišno je govoriti o tome koliki potencijal ima Fon Trirov film fokusiran na 12 godina života serijskog ubice koji pokušava da napravi masterpis prije nego što ga uhvati policija. Nema sumnje da će u ovom filmu, u kom igraju Met Dilon, Bruno Ganc i Uma Turman, Fon Trir pokušati da pokaže stranu serijskog ubice koja je nevidljiva i strana većini ljudi.
Još ako ne bude šala njegovo pominjanje mogućnosti da film bude prikazan u Kanu, gdje je proglašen nepoželjnom osobom 2011... Budite sigurni da pred sobom imamo kontroverzu godine!
Loro
Male su šanse da Silvio Berluskoni voli bilo koji film Paola Sorentina, ali „Loro“ sigurno već mrzi – na neviđeno. Sorentinov stari drugar i kolega, sjajni Toni Servilo, uskočio je u Berluskonijeve cipele u filmu koji je inspirisan životom ovog biznismena i bivšeg italijanskog premijera.
Pitanje je samo kako će Sorentino uspjeti da snimi film u kojem je visoko italijansko društvo prikazano dekadentnije nego u predivnom „The Great Beauty“ (2013). No, poslije svega što nam je pružio na velikom platnu i malim ekranima, ne treba da sumnjamo da će ponovo pronaći način da nas ostavi bez daha.
Annihilation
Režiser Aleks Garland briljirao je u filmu „Ex-Machina“ (2015), inteligentnoj SF priči koja je sletjela direktno u panteon najboljih naučno-fantastičnih ostvarenja. Ove godine vratiće se sa novim SF filmom „Annihilation“ u kom igraju Natali Portman, Oskar Ajzak i Dženifer Džejson Li. Držite se dobro, jer ovaj film već u najavi izgleda kao nešto što udara direktno u stomak.
Isle of Dogs
Svaka godina u kojoj dobijemo nove savršene kadrove Vesa Andersona mora da bude dobra sama po sebi. Anderson je već demonstrirao što može da uradi sa stop-animacijom u filmu „Fantastic Mr. Fox“ (2009). Uz pomoć sjajne glumačke ekipe koja pozajmljuje glasove njegovim junacima (Edvard Norton, Bil Marej, Greta Gervig, Tilda Svinton), film „Isle of Dogs“ obilježiće ovogodišnje Berlinale, gdje će biti premijerno prikazan.
Sicario 2: Soldado
Deni Vilnev neće režirati drugi dio sjajnog „Sicaria“ (2015), ali ako ste gledali trejler nastavka koji je naslovljen „Soldado“ znate da nemamo mnogo razloga za brigu. Uostalom, čak i ako režiser Stefano Solima pretjera sa puškaranjem, „Sicario 23: Soldado“ biće vrijedan zbog vraćanja Benisiju del Toru, koji briljirao u ostvarenju Vilneva.
Sunset
Mađarski režiser Laslo Nemes ušao je u istoriju Kanskog festivala i cjelokupne kinematografije debitantskim ostvarenjem „Son of Saul“ (2015). Bilo je užasno teško izdržati njegov pogled na koncentracione logore iz Drugog svjetskog rata, ali onaj koji se usudi da usmjeri oči ka njegovom novom filmu „Sunset“ sigurno neće biti razočaran. Nemes je već pokazao zrelost velikog autora, a tek je počeo da krči sebi put. Nego, što drugo očekivati od dugogodišnjeg asistenta majstora Bele Tara?
Ready Player One
U redu: znamo da je suludo svako polaganje nade u to da će Stiven Spilberg da napravi sjajan, a ne samo-još-jedan-dobar film, ali govorimo o „Ready Player One!“ Čuvena igrica konačno će dočekati svoje minute na velikom platnu. Spilbergu bi bilo bolje da bude dobar. U suprotnom, imaće gomilu bijesnih fanova za vratom.
Deadpool 2/Venom
Opis drugog dijela filma „Deadpool“ i očekivanja od Rajana Rejnoldsa? To može da stane u svega tri riječi: sreća, sreća, radost! Opis filma „Venom“ u kom kultnog otrova glumi Tom Hardi? Jedna riječ: lele.
Bohemian Rhapsody
Tačno je da „Bohemian Rhapsody“ stiže u bioskope tek u decembru, ali obuzdajte vi entuzijazam poslije objave fotografija na kojima je Rami Malek pljunuti Fredi Merkjuri! Produkciju ovog filma pratilo je mnogo malera i odlaganja, no ništa od toga neće biti važno ako frontmen grupe The Queen dobije ono što je zaslužio – savršenu filmsku biografiju.
Kursk
Veliki majstor i Fon Trirov dobar drug Thomas Vinterberg ove godine predstavlja film inspirisan istinitom pričom o 118 ruskih mornara koji su poginuli 2000. u Barencovom moru, zarobljeni u nuklearnoj podmornici tokom vojne vježbe. Očekivanja od „Kurska“ podižu velika glumačka imena, od Kolina Firta do Maksa fon Sidoua, ali i kompozitor Aleksandr Despla. Sve miriše na neku vrstu novog „Dunkirka“ ali, naravno, provučenog kroz autorske filtere sjajnog Vinterberga.
The Sin
Veoma je čudno kada čujete da jedan velikan sprema film o drugom velikanu i dobijete osjećaj da niko drugi ne bi mogao da ga režira osim njega. Da je Andrej Tarkovski živ, možda bi mogao da snimi bolju priču o životu Mikelanđela Buonarotija, ali ovako – film „The Sin“ morao je da režira veliki Andrej Končalovski.
FOTO: indiewire.com / imdb.com / vox.com
