Generalni direktor Direktorata za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture Aleksandar Dajković je na konferenciji za medije upoznao javnost sa sadržajem Dokumenta. Kako je Dajković istakao, Studiju HIA „Procjena uticaja na baštinu za Prirodno i kulturno-istorijsko područje Kotora“ izradio je Arhitektonski fakultet Univerziteta Crne Grore, uz saradnju eksperta ICOMOS i revidiranje UNESCO eksperta. On je precizirao da je obrađivač imao zadatak da pregleda i uskladi sve instrumente planiranja kako bi se uspostavio jasan okvir za planiranje i za promovisanje održivih, kompatibilnih oblika razvoja.
- Najznačajniji zaključci su da se ukazuje na potrebu definisanja procjene uticaja na baštinu kao proces i obavezu za sva planska i projektna dokumenta. Takođe, ukazuje se da izuzetna i univerzalna vrijednost može biti ugrožena, ako ne i izgubljena ukoliko se sva planska dokumenta izvedu u punom obimu i iz tog razloga preporučuje se da se produži moratorijum na gradnju, dok se postojeća planska dokumenta ne inoviraju, odnosno nova ne izrade. Izuzetak su projekti koji su od javnog interesa i, takođe, za njih će važiti obaveza izrade Procjene uticaja na baštinu. Ono što je dokument takođe pokazao jeste da je urbanistički projekat Grad Perast i urbanistički projekat Stari grad Kotor predstavljaju pozitivne primjere i da za njih nema potrebe da se produži moratorijum - naveo je generalni direktor Direktorata za kulturnu baštinu.
Sekretar u Ministarstvu evropskih poslova Miodrag Radović predstavio je dva važna finansijska sporazuma koji se odnose na bilateralne prekogranične programe saradnje sa Albanijom i Kosovom, kao i Sporazum o saglasnosti između Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore o sprovođenju Interreg IPA Programa prekogranične saradnje za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru za period 2014-2020.
Finansijskim sporazumom između Evropske komisije, Vlade Crne Gore i Albanije u okviru IPE II, Crna Gora i Albanija će za sedmogodišnji period na raspolaganju imati 13,8 miliona eura, uključujući i nacionalno kofinansiranje, pri čemu programsko područje u Crnoj Gori obuhvata 12 opština.
- Potpisivanjem ovog Finansijskog sporazuma biće omogućena realizacija aktivnosti čiji je cilj poboljšanje socio-ekonomske situacije u prihvatljivim područjima, kroz snaženje saradnje i zajedničkih inicijativa u sljedećim prioritetnim sektorima: zapošljavanje, mobilnost radne snage i socijalne i kulturne inkluzije sa obije strane gradnice, zaštita životne sredine, kao i promocija turizma, kulturne i prirodne baštine od obostranog interesa za građane Crne Gore i Albanije – rekao je sekretar Radović.
Ukupna vrijednost programa predviđenog Finansijskim sporazumom između Evropske komisije, Vlade Crne Gore i Republike Kosovo u okviru IPE II, za sedmogodišnji period je 9,7 miliona eura, uključujući i nacionalno kofinansiranje, i njim je, takođe, obuhvaćeno 12 opština iz Crne Gore.
Sporazumom o saglasnosti između Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore o sprovođenju Interreg IPA Programa prekogranične saradnje za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru za period 2014-2020, obuhvaćeno je deset opština sa teritorije Crne Gore, dok će sve tri zemlje na raspolaganju imati 67 miliona eura, uključujući nacionalno kofinansiranje.
