Politika

Pirs Kazalet : CG u NATO za mir na Balkanu

Članstvo Crne Gore u Alijansi važan je korak u reformama, ali nije kraj puta, jer se država obavezala na nastavak aktivnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i dostizanju najviših standarda u primjeni vladavine prava, poručeno je iz NATO-a.
Pirs Kazalet :  CG u NATO za mir na Balkanu
Portal AnalitikaIzvor

„Pristupanjem Crne Gore Aijansi poslata je poruka drugim državama koje žele članstvo – da ako zemlja ide putem reforme, prihvata demokratiju i vladavinu prava i dokazuje spremnost i sposobnost da doprinese našoj kolektivnoj odbrani, onda se i ona može pridružiti Alijansi“, rekao je portparol NATO-a, Pirs Kazalet /Piers Cazalet/.

On je ocijenio da je crnogorsko članstvo dobro za Crnu Goru, NATO, za stabilnost Zapadnog Balkana i međunarodni mir i bezbjednost.

„Crna Gora je napravila značajan napredak u reformama na svom putu ka članstvu u NATO-u. Nedavni pristup Crne Gore Alijansi je važan korak, ali to nije kraj puta. Crna Gora se obavezala da će nastaviti da radi na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da demonstrira najviše moguće standarde u primjeni vladavine prava“, rekao je Kazalet agenciji MINA.

On je naveo da je Crna Gora tokom godina daje vrijedan doprinos evroatlantskoj bezbjednosti, i dodao da je NATO zahvalan na tome.

„Crnogorske snage su služile i nastavljaju da služe časno u Avganistanu. Učešće Crne Gore u misijama i vježbama koje predvodi NATO doprinijelo je profesionalizaciji crnogorskih snaga bezbjednosti i jačanju njihovih sposobnosti za efikasno djelovanje, zajedno sa drugim saveznicima NATO-a i partnerima“, dodao je Kazalet.

On pozdravlja, kako je rekao, dugoročne doprinose Crne Gore NATO prisustvu u Avganistanu.

„Crna Gora takođe doprinosi oko 1,2 miliona USD povjerilačkom fondu NATO-a za finansijsku održivost Avganistanske nacionalne armije. To su konkretni primjeri važne uloge Crne Gore u očuvanju evroatlantske bezbjednosti“, kazao je Kazalet.

On je podsjetio da je nedavno zatraženo još nekoliko hiljada vojnika za za podršku misiji Odlučna podrška (Resolute Support) u Avganistanu, u cilju rješavanja nekih nedostataka i kako bi se osigurao nastavak pružanja pomoći koju traže avganistanske snage bezbjednosti.

„Na sastanku ministara odbrane NATO-a 29. juna, nekoliko saveznika i partnera saopštilo je da će doprinijeti novim trupama. Proces generisanja snaga je u toku, a očekujemo da će u narednom periodu biti ostvaren veći napredak“, naveo je Kazalet.

Podsjetio je da se NATO ne vraća u borbenu ulogu u Avganistanu, a da će Avganistanci nastaviti da imaju punu bezbjednosnu odgovornost da zaštite svoje stanovništvo, obezbijede svoju zemlju i ne pruže sigurno utočište međunarodnim teroristima.

Kad je u pitanju modernizacija vojne opreme crnogorske vojske, on je kazao da nabavka takve opreme ostaje ekskluzivno, suvereno pravo svake nacije.

„Ovaj princip se, naravno, odnosi i na Crnu Goru. Na kraju, važno je da crnogorske snage održavaju visok nivo interoperabilnosti sa drugim nacionalnim bezbjednosnim snagama, u skladu sa standardima NATO-a“, dodao je Kazalet.

On je pozdravio posvećenost Crne Gore povećanju troškova za odbranu. „Ova posvećenost je jasna i čvrsta demonstracija posvećenosti zemlje evroatlantskoj bezbjednosti i pravičnom dijeljenju tereta u okviru Alijanse“.

Kazalet je podsjetio da je nedavni sastanak ministara odbrane NATO-a 29. juna, prvi kom je Crna Gora prisustvovala kao punopravna NATO članica, i naglasio važan napredak u fer dijeljenju tereta u okviru Alijanse.

„Ovo će biti treća godina u kojoj povećavamo investicije za odbranu u evropskim saveznicima i Kanadi. To znači povećanje od skoro 46 milijardi USD za odbranu od 2015. godine. U ovoj godini, 25 saveznika će realno povećati troškove odbrane“, naveo je on.

Ove godine, dodao je, očekuje se od Rumunije da izdvoji dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili više na odbranu. „Čime će se pridružiti saveznicama, koje već ovo ispunjavaju, radi se o pet zemalja, a naredne godine će im se pridružiti Letonija i Litvanija, koje će izdvojiti dva odsto BDP-a ili više na odbranu“.

„Podjela tereta uključuje gotovinu, ali i mogućnosti i doprinose. I u ovom dijelu imamo uzlazni trend. Na sastanku ministara odbrane NATO-a 29. juna, saveznici su se saglasili da prihvate nove ciljeve NATO-a, što znači da smo se opredijelili da napravimo iskorak u ključnim oblastima“, poručio je Kazalet.

On je poručio da je Zapadni Balkan region od strateškog značaja za NATO.

„Stabilnost i sigurnost u ovom regionu pogoduju stabilnosti i bezbjednosti u Evropi. Održaćemo naše prisustvo, naš fokus i naš angažman na Zapadnom Balkanu, i podržati evroatlantske aspiracije zemalja u regionu“, kazao je Kazalet.

Prema njegovim riječima, demokratske vrijednosti, vladavina zakona, domaće reforme i dobrosusjedski odnosi su od ključnog značaja za regionalnu saradnju i stabilnost.

„Budućnost regiona vidimo u evroatlantskoj saradnji i integraciji za one koji to žele. Od ovoga će imati koristi građani, njihove zemlje i cijela evroatlantska porodica“, kazao je Kazalet.

Odlučni su, kako je rekao, da pomognu zemljama regiona da sprovedu stvarne reforme u korist svojih građana, bez obzira na to da li žele da se pridruže NATO-u ili ne. „Poštujemo njihov izbor, koji god da je“.

Što se tiče Srbije, dodao je, NATO poštuje njenu vojnu neutralnost, a Alijansa blisko sarađuje sa mnogim neutralnim zemljama.

„Istovremeno, Srbija je aktivan i pouzdan partner u međunarodnoj zajednici i važan partner za NATO na Balkanu. Pozdravljamo napredak koji Srbija ostvaruje u reformama na svom putu ka Evropskoj uniji (EU). Potpuno podržavamo namjeru Srbije da bude dio EU, i nastavljamo da podržavamo dijalog između Beograda i Prištine, koji se odvija uz podršku EU“, naveo je Kazalet.

Komentarišući raniju najavu Rusije da će, nakon crnogorskog članstva u NATO-u, preduzeti konkretne korake, on je ponovio da je na Crnoj Gori i NATO-u bilo da odluče o članstvu Crne Gore u Alijansi, bez miješanja trećih strana.

„Proširenje NATO-a nije usmereno protiv Rusije. Svaka nacija ima pravo da odluči o sopstvenoj budućnosti i da bira sopstvene političke i bezbjednosne aranžmane. Ovo je temeljni princip evropske bezbjednosti i to je princip na koji se Rusija takođe pretplatila i koji treba poštovati“, rekao je Kazalet.

Politika otvorenih vrata NATO-a je, ocijenio je on, istorijski uspjeh.

„Zajedno sa proširenjem EU, proširila je stabilnost i prosperitet u Evropi. Što se tiče Balkana, dokazi su pred nama. Zemlje regiona koje su se pridružile Alijansi postale su izvoznici stabilnosti na Balkan i šire. Stabilan Balkan je u interesu svih“, rekao je Kazalet.

Portal Analitika