Mjesečina rasuta po svim džez harmonijama

Ovaj džez trio od­go­vo­rio nam je iz­vo­đe­njem kom­po­zi­ci­ja s nji­ho­vog al­bu­ma „How Far Is The Moon” iz­da­tog u oktobru, pred pu­bli­kom oku­plje­nom u ve­li­koj sa­li KIC-a „Bu­do To­mo­vić”, u okvkru „Mjese­ca po­što­va­nja dže­za – JAM 2017”.

Ram­sbol, Ga­vra­no­vić i Bil­gen pru­ži­li su pu­bli­ci me­di­ta­tiv­ni, am­bi­jen­tal­ni ugo­đaj, na ne­ki na­čin im­pre­si­o­ni­stič­ki. Jer, nji­ho­va mu­zi­ka u se­bi no­si no­tu aso­ci­ja­tiv­no­sti, i to one ko­ja se po­i­gra­va do­ži­vlja­ji­ma i mi­sli­ma na je­dan ma­lo vi­ši, a usu­đu­je­mo se re­ći i pro­či­šće­ni­ji na­čin. Na­rav­no, ne­iz­bje­žno je ču­ti raz­li­či­te dru­ge mu­zič­ke žan­ro­ve, ko­ji su se „umiješa­li” u džez, ali, vr­lo sve­de­no i „bi­ra­nim ri­je­či­ma”. Ujed­no, bio je ovo na ne­ki na­čin i is­ko­rak od ono­ga što smo do­sad slu­ša­li od Ga­vra­no­vi­ća na kon­cer­ti­ma u Pod­go­ri­ci.

“Sa sva­kom no­vom pro­duk­ci­jom tru­dim se da iz­bje­ga­vam po­na­vlja­nja, a imam i tu sre­ću da sa­ra­đu­jem sa mno­štvom fan­ta­stič­nih lju­di ko­ji su raz­li­či­ti, a ta raz­li­či­tost je bo­gat­stvo. Jer, nji­ho­va raz­li­či­tost i iz me­ne iz­vla­či ne­što dru­ga­či­je.

Za­to je pot­pu­no pri­rod­no da sva­ki al­bum zvu­či dru­ga­či­je sa no­vim sa­rad­ni­ci­ma”, ka­zao je Ga­vra­no­vić.

Ovaj al­bum, ka­že gi­ta­ri­sta, kao i ne­ti­pi­čan sa­stav – kla­vir, kon­tra­bas i gi­ta­ra, mo­že se „kr­sti­ti” kao „ka­mer­ni džez”.

“Od­u­čio sam se da bu­banj ne pri­klju­ču­je­mo ovoj pri­či, jer sva ova at­mos­fe­rič­nost, am­bi­jen­tal­nost, in­tim­nost, ne bi mo­gla do­ći do iz­ra­ža­ja. Jer, bu­banj je po pri­ro­di stva­ri gla­san”, na­veo je Ga­vra­no­vić.

Ujed­na­če­nost al­bu­ma, iako je ri­ječ o tri raz­li­či­ta kom­po­zi­to­ra, po­slje­di­ca su nji­ho­vog do­sa­da­šnjeg za­jed­nič­kog ra­da, objsnio je on.

Do aran­ža­ma­na do­šli na svir­ka­ma i pro­ba­ma

“Ka­da bi­ram sa­rad­ni­ke ne či­nim to na­su­mi­ce, već do­bro oslu­šku­jem. S Bil­ge­nom svi­ram niz go­di­na, i ja­ko do­bro se ra­zu­mi­je­mo, čak mo­že­mo da pred­vi­di­mo što će onaj dru­gi od­svi­ra­ti. A, Mor­ten nam je do­šao kao kič­me­ni stub, ko­ji na­še dvi­je raz­li­či­to­sti dr­ži na oku­pu, i kon­kre­ti­zu­je ci­je­lu stvar”,  is­ta­kao je mu­zi­čar.

Za raz­li­ku od ne­kih pret­hod­nih iz­da­nja ovaj put do iz­ra­ža­ja je na kon­cer­tu do­šla aku­stič­nost gi­ta­re.

“Od­lu­či­li smo se za pot­pu­no aku­sti­čan zvuk, ka­ko bi se ču­la mu­zi­ka pu­na de­ta­lja, šu­mo­va, ka­da sta­vi­te ru­ku na vrat gi­ta­re pa se ču­je ona škri­pa ži­ca, svih ne­kih de­ta­lja ko­je ri­tam sek­ci­ja po­kri­je pa se ne ču­je. Htje­li smo da se ču­je taj pri­ro­dan zvuk dr­ve­ta da bu­de pri­su­tan. Jer, ti­ši­na ne po­sto­ji”, obja­snio je Ga­vra­no­vić.

Al­bum no­si na­ziv „Ko­li­ko je da­le­ko Mje­sec”, a ka­ko ob­ja­šnja­va, kom­po­zi­ci­ja je na­sta­la za vri­je­me nje­go­vog diplomskog ra­da. Bi­lo je po­treb­no ob­ra­di­ti ne­ke kom­po­zi­ci­je, a me­đu nji­ma se na­šao i džez stan­dard „How hi­de the Moon”.

“Svi­ra­ju­ći, vr­te­ći se oko me­lo­di­je ovog džez stan­dar­da vre­me­nom sam oti­šao do­sta da­le­ko, ali je srž i da­lje pri­sut­na pa sam je pre­kr­stio, pre­na­slo­vio u How Far Is The Moon”, ­re­kao je Ga­vra­no­vić.

Trio Ram­sbol-Ga­vra­no­vić-Bil­gen si­noć je kon­cer­ti­rao na Ce­ti­nju, sju­tra će ih ču­ti pu­bli­ka u Ko­to­ru, a za kraj gostovanja u Cr­noj Go­ri osta­vi­li su dru­že­nje sa mla­dim mu­zi­ča­ri­ma. Ta­ko će Ga­vra­no­vić, za­jed­no sa ko­le­ga­ma, održa­ti ra­di­o­ni­cu za uče­ni­ke Mu­zič­ke ško­le ”Va­sa Pa­vić” u ko­joj je i sam sta­sao. Ra­di­o­ni­cu će odr­ža­ti u uto­rak, 18. apri­la, od 13.30 ča­so­va.

Slič­no raz­mi­šlja­mo

Na­gra­đi­va­nog i tra­že­nog pi­ja­ni­stu Ani­la Bil­ge­na, ko­ji je za­jed­no stu­di­rao na džez aka­de­mi­ji u Gra­cu sa Gavranovićem, ov­da­šnja pu­bli­ka ne slu­ša pr­vi put. Za­to ga i pu­bli­ka i on sam se­be, do­ži­vlja­va na ne­ki na­čin kao doma­ćeg mu­zi­ča­ra. Ipak, ka­že Bil­gen, žao mu je što ni­ka­da ne­ma vre­me­na da osta­ne du­že u Cr­noj Go­ri i da je bo­lje upo­zna. Svo­ju, sa­da već du­gu sa­rad­nju sa Ga­vra­no­vi­ćem ob­ja­šnja­va či­nje­ni­com da su mu­zi­ča­ri ko­ji raz­mi­šlja­ju na sličan na­čin.

“Ka­da u sa­sta­vu ima­te kla­vir i gi­ta­ru mo­ra­te se ja­ko do­bro slu­ša­ti i ra­zu­mje­ti, ako to­ga ne­ma na­sta­će ha­os. Mi na neki na­čin već ima­mo eta­bli­ran zvuk, i to smo pre­ni­je­li i u ovaj trio, ko­ji smo sa­mo upot­pu­ni­li zvu­kom ko­tra­ba­sa”, kazao je Bil­gen.
Ra­dost „otvo­re­no­sti” mu­zi­ke

Kon­tra­ba­si­sta i kom­po­zi­tor Mor­ten Ram­sbol, pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu za mu­zi­ku i scen­sku umjet­nost u Gra­cu, odlučio je da svi­ra s Ga­vra­no­vi­ćem ka­da ga je pr­vi put čuo na is­pi­tu. Zbog zgu­snu­stog pro­fe­sor­skog ras­po­re­da ni­je imao obi­čaj da če­sto svi­ra sa stu­den­ti­ma, ali, ka­ko je ob­ja­snio, Ga­vra­no­vi­će­vo iz­vo­đe­nje ga je dir­nu­lo, „čuo ne­što zrelo i spe­ci­fič­no u zvu­ku”. Kao i kod Bil­ge­na, ka­zao je on na­kon kon­cer­ta.

“Bio sam ve­o­ma uz­bu­đen zbog Fi­li­po­vih kom­po­zi­ci­ja, i zvu­ka, kao i de­li­kat­no­sti nje­go­vog iz­vo­đe­nja. On je kao student bio na vi­so­kom iz­vo­đač­kom ni­vou, a imao je i spe­ci­fi­čan pri­stup ko­ji me je za­in­tri­gi­rao”, ka­zao je Ram­sbol.

Pre­po­znao je u Ga­vra­no­vi­će­vom zvu­ku ono što je tra­žio – otvo­re­nost. Ujed­na­če­nost al­bu­ma Ram­sbol je ob­ja­sni­oa time što sva tro­ji­ca vo­le slič­ne stva­ri, ali ima­ju i ve­li­ko sr­ce za zvuk, da su jed­no­stav­no kom­ple­men­tar­ni, iako su u pita­nju „raz­li­či­te bo­je”.

“Ima­li smo sre­će da se na­đe­mo, kao kom­po­zi­to­ri, aran­že­ri i iz­vo­đa­či. Svi­ra­nje s nji­ma uvi­jek je ra­dost za me­ne”, nagla­sio je on.

Dan