Tekući budžet za 2017. iznosiće 863 miliona, budžet državnih fondova 639,4 miliona, kapitalni budžet 283 miliona eura, dok je za transakcije finansiranja opredijeljeno 220,4 miliona eura.
Ministar finansija Darko Radunović kazao je da je Predlog zakona o budžetu u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta manji oko 25 miliona, a u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu 119 miliona eura.
“Tekući budžet za narednu godinu planiran je na 863 miliona eura što je 91 milion više u odnosu na ovu godinu. Budžet državnih fondova planiran je na nivou od 639 miliona eura, što je 13 miliona više”, rekao je Radunović nakon sjednice Vlade.
On je naveo da je kapitalni budžet za narednu godinu planiran na 263 miliona eura, što je 52 miliona manje od ovogodišnjeg.
“Transakcije finansijskih izdataka, odnosno otplata duga i neizmirenih obaveza predviđeni su na nivou od 220 miliona, što je 173 miliona manje u odnosu na ovogodišnji”, kazao je Radunović.
Prema njegovim riječima, najviše zabrinjava značajan porast izdataka u tekućem budžetu, odnosno preko 90 miliona usljed povećanja zarada u javnom sektoru i po osnovu naknada za majke sa troje i više djece.
“Pošlo se od pretpostavke da će budžetski deficit na kraju ove godine iznositi 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će javni dug biti 66,5 odsto BDP-a, što je razlog da se uz njegovo usvajanje uradi plan fiskalne konsolidacije”, rekao je Radunović.
On je naveo da je došlo do naglog porasta javnog duga i deficita, pri čemu smanjenje javnog duga predstavlja veliki izazov na dugoročnom periodu za crnogorske finansije.
“Plan fiskalne konsolidacije usmjeren je na očuvanje povjerenja finansijskih tržišta u javne finansije Crne Gore uz definisanje paketa reformskih mjera u cilju sprovođenja značajne fiskalne konsolidacije na srednji rok. U skladu sa tim, projektovani budžetski deficit će se kretati silaznom putanjom, sa šest odsto BDP-a padaće do 3,9 odsto u 2019, da bi u 2021. prešao u zonu suficita u visini od 0,9 odsto BDP-a”, precizirao je Radunović.
Javni dug će, kako je dodao, rasti do 2019. godine kada će dostići 79,5 odsto BDP-a, nakon čega slijedi silazni trend i spustiće se na 74,1 odsto BDP-a u 2021. godini.
“Efekat mjera fiskalne konsolidacije je u ukupnom zbiru 126,95 miliona eura. Na prihodnoj strani imamo efekat naplate zaostalog poreskog duga od 12 miliona jačanje fiskalne discipline poreskih obveznika 15 miliona, ukidanje poreskih izuzeća 1,5 miliona, povećanje akciza na mineralna ulja 32 miliona i smanjenje zarada javnih funkcionera minus 1,2 miliona”, precizirao je Radunović.
Prema njegovim riječima, mjere na rashodnoj strani budžeta obuhvataju neusklađivanje bruto zarada po osnovu godina radnog staža, minulog rada u narednoj i 2018. godini, lineralno smanjenje ličnih primanja za grupe poslova A, B, C od osam odsto, kao i korekcija visine naknada za majke sa troje i više djece.
“Biće neophodno zaduživanje u visini do 455 miliona eura, od čega je 221 milion za otplatu duga i obaveze iz prethodnog perioda, 200 miliona za potrebe finansiranja kapitalnog budžeta i izgradnje autoputa i 34 miliona za potrebe stvaranja fiskalne rezerve”, dodao je Radunović.
Osnovni ciljevi ekonomske politike su, kako je kazao, stalno funkcionisanje javnih institucija, tekuća potrošnja će se u potpunosti finansirati iz izvornih prihoda, smanjenje budžetskog deficita, nivo javnog duga na silazni trend i povećanje investicija u infrastrukturu.
Kamate će u narednoj godini iznositi 98 miliona, dok je za otpremnine planirano 10,5 miliona eura.
