Prvi crnogorski sitkom „Dojč caffe“ naredne godine će dobiti drugu sezonu. Kako je za Portal Analitika kazao glumac i producent Dušan Kovačević, snimanje planirano za novembar odgodili su za februar ili mart, a u toku je konkurs za koprodukcije Radio-televizije Crne Gore nakon kojeg će se znati i termin prikazivanja.
- Što se tiče autorskog tima, on je isti - sa par novih saradnika. Reditelj je Milorad Milinković, ali ćemo uključivati još saradnika. Scenaristički tim obogaćen je darovitim studentom dramaturgije Milom Masoničićem - dodao je on.
Uspjeh ove serije je i vidljiv, jer, kako kaže naš sagovornik, samo je potrebno uporediti rejting sa najuspješnijim sitkomom ovih prostora, „Lud, zbunjen, normalan“.
- U srednjoj gledanosti nam „izmiče“ za 0,9%, što je više nego dobar plasman s obzirom na to da smo tek na početku i da krećemo iz Crne Gore, a to je najteža okolnost - podsjeća on.
Kovačević kaže da su kvalitet projekta podržali i oni koji su ga sufinansirali. Pa, iako su sredstva bila ograničena - uz najveću podršku RTCG - uspjeli su da zaokruže prvu sezonu.
- Moram istaći zbog onih koji imaju različita mišljenja o seriji, da smo snimili 16 epizoda za novac koji se u zemljama u regionu dobija za pet, maksilmalno šest epizoda. Uložen je veliki napor da se sve to sastavi - kako moj, tako i mojih najbližih saradnika. Da smo imali uslove kakve imaju druge države ili strane produkcije, siguran sam da bi napravili mnogo bolji proizvod nego oni. Jer - imamo darovite ljude, sposobne i radne, ali bez finansijske podrške teško je realizovati ovakav jedan kompleksan projekat - naveo je on.
Iako je angažovan kao glumac u Crnogorskom narodnom pozorištu, to ga ne sputava da se oproba i kao glumac i kao producent na nezavisnim projektima.
- Smatram da svaki umjetnik koji ima ambiciju i smatra da njegov talenat i rad treba valorizovati, dobija prostor u okviru nezavisnih produkcija. Mi smo to pokazali predstavom „Maćado“ koja je igrala tri sezone i izvedena više od 50 puta. Moje koleginice i kolege često se upuštaju u takve projekte, ali ono što zaista limitira jeste naše malo tržište i nedovoljna pozorišna edukacija stanovništva - kaže naš sagovornik.
Na kraju, uvijek se vrati glumačkom pozivu jer je za njega - prvi.
- To je ono za što sam se opredijelio od početka i velika je ljubav u pitanju, na ovim prostorima - i mazohistička. Donosi jednu dimenziju duhovnog rovarenja po sebi i ispitivanja granica i nikad te ne ostavlja ravnodušnim, bilo da se radi o nekom veoma bitnom ili manje značajnom projektu - zaključuje Kovačević.
ANALITIKA: Za kada je planiran početak snimanja druge sezone „Dojč caffe“-a i da li je već dogovoren termin prikazivanja na TVCG?
KOVAČEVIĆ: Početak snimanja bio je planiran za novembar, ali smo zbog tehničkih i finansijskih razloga morali da odgodimo za februar ili mart 2017. godine. Što se tiče termina prikazivanja, on još nije dogovoren, jer je konkurs o koprodukciji Radio-televizije Crne Gore u toku, i nakon objavljivanja rezultata vidjećemo kad bi bilo najpogodnije. Ali, prvo moramo dogovoriti reprizu prvog serijala.
ANALITIKA: Da li ima promjena u autorskom timu i koje nove likove – goste spremate za naredne epizode
KOVAČEVIĆ: Što se tiče autorskog tima, on je isti - sa par novih saradnika. Reditelj je Milorad Milinković, ali ćemo uključivati još saradnika koji bi eventualno u nekoj budućnosti mogli preuzeti rediteljsku palicu. Što se tiče scenarističkog tima, obogaćen je darovitim studentom dramaturgije Milom Masoničićem. Naravno, Stefan Bošković je glavni scenarista, a tu su još Aleksandar Radunović Popaj, i Vladimir Đurđević kao konsultant.
ANALITIKA: Gledaoci „Dojč caffe“-a su potpuno podijeljeni u stavu o samoj seriji. Da li Vas više „plaše“ pozitivne ili negativne kritike?
KOVAČEVIĆ: Ja bih prije stavio apostrof na kritike. Naravno da me plaše „pozitivne“, jer negativna kritika ne postoji. Sve se svodi na nečiji lični doživljaj, mišljenje, ukus... Više mi znači kada šetam gradom, ili sam na pijaci, ili u prodavnici, a ljudi, žene ili djeca mi prilaze i pitaju kad će nastavak serije - jer jedva čekaju.
Naravno, ima ljudi kojima se ne dopada i to je potpuno legitimno pravo svakog gledaoca. Međutim, najviše negativnih reakcija i njihovog javnog ispoljavanja bilo je od ljudi koji su na pitanje „Koliko ste epizoda pogledali?“ odgovarali sa „Pet minuta jedne i dva, tri minuta druge“. Znači, nisu dali šansu jednom projektu ni da zaživi u njihovim glavama, a kamo li u društvu. Iz te nepotkrijepljene potrebe da se uništi sve što se ovdje stvara, krenuli su u hajku, a slijepih sljedbenika i ljudi bez svog i jasnog stava, da je Bog, kod nas ima u velikom broju.
U principu, mi smo zadovoljni postignutim uspjehom i rejtingom, jer ako uzmemo kao parametar najuspješniji sitkom ovih prostora „Lud, zbunjen, normalan“ u srednjoj gledanosti nam „izmiče“ za 0,9%, što je više nego dobar plasman s obzirom na to da smo tek na početku i da krećemo iz Crne Gore, a to je najteža okolnost.
ANALITIKA: Koliko je bilo teško obezbijediti novac za ovu produkciju ili je li podrška Javnog servisa bila dovoljna?
KOVAČEVIĆ: Veoma teško, ali uz pomoć dobrih ljudi na koje sam nailazio, koji su prepoznali kvalitet projekta i pružili nesebičnu pomoć, mogli smo - i to sa veoma malim budžetom - da snimimo prvu sezonu. Podrška RTCG bila je značajna u tome što su nam odobrili prvi budžet i na osnovu toga smo mogli dalje. Tako bih se i ovom prilikom zahvalio menadžmentu i savjetu RTCG, kao i svim ljudima koji su bili i još uvijek su uz nas.
Moram istaći zbog onih koji imaju različita mišljenja o seriji, da smo snimili 16 epizoda za novac koji se u zemljama u regionu dobija za pet, maksilmalno šest epizoda. Uložen je veliki napor da se sve to sastavi - kako moj, tako i mojih najbližih saradnika. Da smo imali uslove kakve imaju druge države, da ne pominjem američke, engleske, francuske i druge strane produkcije, siguran sam da bi napravili mnogo bolji proizvod nego oni. Jer imamo darovite ljude, sposobne i radne, ali bez finansijske podrške teško je realizovati ovakav jedan kompleksan projekat.
ANALITIKA: S obzirom na sve veće probleme u koje dospijevaju nezavisni stvaraoci, da li se umjetnost u Crnoj Gori danas ograničava samo na projekte u okviru institucija kulture?
KOVAČEVIĆ: Naravno da ne. Smatram da svaki umjetnik koji ima ambiciju i smatra da njegov talenat i rad treba valorizovati, dobija prostor u okviru nezavisnih produkcija. Mi smo to pokazali predstavom „Maćado“ koja je igrala tri sezone i izvedena više od 50 puta. Moje koleginice i kolege često se upuštaju u takve projekte, ali ono što zaista limitira jeste naše malo tržište i nedovoljna pozorišna edukacija stanovništva.
ANALITIKA: Kada bi mogli da birate, za što biste se u ovom trenutku opredijelili – glumu ili produkciju?
KOVAČEVIĆ: Gluma je moj prvi poziv, ono za što sam se opredijelio od početka i velika je ljubav u pitanju, na ovim prostorima - i mazohistička. Donosi jednu dimenziju duhovnog rovarenja po sebi i ispitivanja granica i nikad te ne ostavlja ravnodušnim, bilo da se radi o nekom veoma bitnom ili manje značajnom projektu. Produkcijom sam počeo da se bavim jer smatram da sam sposoban za tako nešto i da nisam, kao glumac, dobio pravu šansu još uvijek. Nisam htio da čekam, nego sam uzeo stvar u svoje ruke. Kad ide dobro, cijela ekipa uživa u lovorikama, a kad pođe loše samo je producent kriv. Zato to ima posebnu vrstu odgovornosti, nekog pozicioniranja u društvu na neki sasvim drugi način od glumačkog. Ja sebe, naravno, smatram glumcem koji se bavi produkcijom. I kad bih dobijao dobre uloge i mogao pristojno da živim od toga, ne bih se ni bavio produkcijom.
Tako, recimo, osim priprema za „Dojč caffe 2“ ovih dana igram dosta i u Crnogorskom narodnom pozorištu i Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“. Napravili smo zaista nekoliko novih, dobrih predstava mešu kojim su „Bura“ i „Dokle pogled seže“, a svima preporučujem i „Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja“ u CNP-u, komediju u kojoj publika zaista uživa, nasmije se i, naravno, ima jaku poruku na kraju - ko smo mi zapravo.
Kristina JERKOV
Foto: Privatna arhiva/D. Miljanić
