Sa sajta e-novine prenosimo zanimljivi tekst "Legenda o D.B Kuperu nastavlja da živi" (25. XI 2011)
Bio je 24. novembar 1971., veče pred Dan zahvalnosti, kada se muškarac opisan kao neko u 40-im godinama sa tamnim naočarima, maslinaste puti ukrcao na let kompanije Northwest od Portlanda do Sijetla. Čovek koji je danas poznat kao D.B Kuper platio je 20 dolara za svoju kartu pod imenom "Den Kuper”. Međutim, usled loših telefonskih veza je pogrešno preneto njegovo ime kao "D.B Kuper”, tako da je to ono ostalo do danas upamćeno u američkoj javnosti.
Nakon što je ušao u avion noseći naočare, naručio je viski i zapalio cigaretu pre nego što je predao poruku stjuardesi na kojoj je pisalo: "Imam bombu u svojoj tašni. Upotrebiću je ako bude bilo neophodno. Želim da sednete pored mene, vi ste oteti”.
Kuper je rekao da će u zamenu za 200.000 dolara i četiri padobrana, dozvoliti da 36 putnika napusti avion kada sleti u Sijetlu. FBI je odobrio razmenu i avion je uzleteo ponovo pod Kuperovo naredbom da leti prema Meksiku na visini ispod 3.000 metara. Negde iznad planina donje Kaskade na jugozapadu države Vašington, Kuper je iskočio iz aviona sa padobranom na leđima.
Pošto što je iskočio iz aviona te maglovite i hladne noći D.B Kuper je nestao a njegov pravi identitet je i danas ostao misterija. U četvrtak je obeležena četvrta decenija te spektakularne pljačke u vazduhu a agenti FBI-ja sada veruju da imaju nove dokaze o ovom slučaju. Taj dokaz bi možda mogao da bude D.B Kuperova kravata koju je ostavio za sobom nakon što je iskočio iz aviona. Tim naučnika koji je tri godine proučavao dokaze u ovom slučaju, na zahtev FBI-ja, veruje da ima značajan trag."Jedna od najznačajnih stvari koje smo pronašli su čestice metala titanijuma na njegovoj kravati”, rekao je glavni naučnik Tom Kaje za NBC. On navodi da je titanijum identifikovan upotrebom električnog mikroskopa. Iako se taj metal danas koristi u stvaranju mnogih proizvoda poput palica za golf i posuđa za kuvanje, 1971. je to bio ekstremno redak slučaj.
"Tokom 1971. se desila velika katastrofa za industriju titanijuma otkazivanjem projekta civilnog supersoničnog avio transporta (SST), među kojima je bio i Boing, i to je mnoge ljude u industriji ostavilo bez posla”, kaže Kej. "Tako da bi Kuper mogao biti jedan od otpuštenih”.
Federalna vlada je 31. decembra 1966. izabrala Boing da napravi prototip prvog supersoničkog aviona. Dvadeset šest američkih i svetskih kompanija je naručilo 122 aviona ali je državno finansiranje tog programa ukinuto 1971., pre nego što je prototip završen. Iz tih razloga projekat je otkazan. Kako pišu američki mediji, u sklopu tog projekta je bio konstrusian prvi civilni avion koji sadrži titanijum.
"Zbog toga što je nosio kravatu, mi smo smatrali da je on inženjer ili menadžer koji je redovno posećivao radničku halu”, kaže Kej. On dodaje da je titanijum koji je tim pronašao čist, za razliku od obrađenog koji se koristi u avio industriji.
Dakle, D.B Kuper verovatno nije bio zaposlen u Boingu. Tim naučnika je rekao zaKING 5 News da veruju da je D.B Kuper verovatno bio zaposlen na proizvodnji titanijuma ili fabrikaciji tog metala ili na hemijskim postrojenjima, jer se tamo koristi titanijum pomešan sa aluminijumom protiv korozije. Kej je rekao da su čestice aluminijuma takođe pronađene na Kuperovoj kravati.
"Suzivši njegov profil na stotine ljudi, umesto na milione, mi mislimo da smo postigli značajan napredak”, kaže Kej.
Portparol FBI-ja iz Sijetla potvrdio je da je došlo do pomaka u ovom slučaju starom 40 godina a ponovo otvorenom 2008. i da agencija veruje da je konačno na tragu misterioznog odmetnika. Početkom godine je ta nada dodatno podgrejana kada je jedna žena izašla sa pričom da je D.B Kuper zapravo njen ujak Lin Dojl Kuper ali su njene tvdnje odbačene nakon upoređivanja DNK uzoraka. Tokom protekle četiri decenije više od 1.000 ljudi je bilo osumnjičeno da je imalo ulogu u ovoj pljački, ali bez pravih dokaza.
Nekoliko ljudi je tokom godina tvrdilo da su baš oni D.B Kuper, ali su njihove tvrdnje odbacivane na osnovu njihovog fizičkog izgleda, iskustva u padobranstvu i kasnije upoređivanjem DNK-a dokaza izvučenih 2001. iz jeftine kravate koju je otmičar ostavio u avionu.
Mnogi stručnjaci, uključujući Ralfa Himelsbaha, glavnog FBI agenta na ovom slučaju do 1980., veruju da Kuper nije mogao da preživi let padobranom te noći. Temperatura je na 3.000 metara bila na minus sedam stepeni, ne računajući izuzetno hladan vetar koji je duvao. Čak i da je preživeo sletanje, verovatno je završio život davljenjem u planinskoj reci Kolumbija ili od smrzavanja u planini bez adekvatne opreme.
Međutim Tok Kej, paleontolog sa Univerziteta u Vašingtonu, smatra da je Kuper preživeo. Tri svežnja novca je pronađeno na obali reke Kolumbija na oko 30 kilometara uzvodno od mesta za koje se veruje da otmičar sleteo.
Bilo kako bilo, legenda o ovom misterioznom otmičaru nastavlja da živi.
