,,Kada sam ponovo pročitao tekstove sabrane u ,,Isečcima vremena“, shvatio sam koliko je to što sam radio zapravo uzaludno“, kaže Vuk Drašković.
POBJEDA: U onome što se 16. oktobra dogodilo u Crnoj Gori, takozvana javnost, taj politički i medijski polusvijet koji se uporno ruga žrtvi, tražio je ,,rupe“. Otkuda ta konstantna identifikacija sa zločinom, sa zločincima?
DRAŠKOVIĆ: Ludilo zaljubljenosti u dželata ide dotle da ministar u Vladi Aleksandra Vučića traži da se Dragutin Dimitrijević Apis premesti u Aleju velikana u Beogradu. Pokreće se inicijativa da se Miloševiću podigne spomenik, što je magistrala za konačno oslobađanje Legije i njegovo proglašavanje za heroja. Ali, nije krivica na narodu. Ovde su, još od Đinđićevog ubistva, po srpskim medijima objavljivani intervjui i intervjui sa Legijom, sa njihovim saradnicima i advokatima; tekstovi u kojima se izražava briga za porodice ubica, za to hoće li Legija napokon dobiti ljubavnu sobu!?
Kažu - sloboda štampe. Ma, nije to sloboda štampe!
POBJEDA: Šta je? Nekoliko minuta nakon što je premijer Vučić potvrdio da se u Crnoj Gori 16. oktobra spremalo krvoproliće, urednik Dana - novina koje je po tvrdnjama generala VJ Milena Simića osnovao KOS (Vladan Vlajković ,,Vojna tajna“; izdavač: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji) - praktično citira saopštenje Vojislava Koštunice od 12. marta 2003, u kojem se kaže da su Zorana Đinđića ,,ubili njegovi“. Je li ovdje riječ o načinu da se pokušaj ubistva premijera jedne zemlje, koje mora imati političku pozadinu – što je svojevremeno briljantno objasnio i vodeći jugoslovenski advokat Srđa Popović – iz političkog izmjesti u kriminalni kontekst?
DRAŠKOVIĆ: Jeste. Po istoj matrici je i Ivan Stambolić, koji je u tom momentu ležao u jami na Fruškoj Gori poliven živim krečom, po jednoj verziji pobegao u Sloveniju, po drugoj stradao jer se, kao direktor banke, družio sa kriminalcima, a po trećoj, kao ,,veliki švaler“, otputovao nekud sa švalerkom...
Četvorica članova SPO-a su na Ibarskoj magistrali poginula u ,,saobraćajnoj nesreći“; Zorana Đinđića je ubio ,,Englez“ ili ,,Amerikanac“, a ne država…
To je isti rukopis, ista banda! Dok se to ne demontira, nema nam spasa. Pritom, isti oni koji su pripremali zlo u Crnoj Gori i kojima je meta Milo Đukanović danas vrebaju i Aleksandra Vučića. Suštinski, njih dvojica su meta istog atentatora.
POBJEDA: S tim što ste, za razliku od Crne Gore, u srpskim kontrolisanim medijima, a u režiji najbližih saradnika premijera Vučića, svako malo imali direktan prenos cirkusa zvanog ,,državni udar“. Hoću da kažem da su upravo ti ,,pristojni ljudi“ - novinari i ministri – bliski srpskom premijeru, direktno odgovorni za to što danas u Srbiji, nažalost, malo ko vjeruje da je Aleksandar Vučić fizički ugrožen.
DRAŠKOVIĆ: Snažno sam podržao i podržavam Vučićevo opredeljenje za EU, ali zaista ne razumem da su njegovi najveći miljenici – i politički i medijski - istovremeno i najveći neprijatelji Evrope i Zapada. Vučić preko dana zida evropski Skadar, koji ovi preko noći do temelja poruše. Najbučniji, najglasniji ministar u Vučićevoj Vladi, tobože braneći Vučića, kaže da bi organizatore atentata na predsednika Vlade Srbije trebalo tražiti među opozicionim partijama koje su se, zamislite, tokom izborne noći sastale sa američkim ambasadorom! Jer, ako je već Vučić meta…
POBJEDA: Čija?
DRAŠKOVIĆ: Zašto bi nekome sa Zapada smetala Srbija u EU?! Jasno je, dakle, otkuda vetar duva. I ovde i u Crnoj Gori. U kojoj, pored političkih natezanja i političkih igara, imate i lične sujete pojedinih malih i neodgovornih političara, malih hodža sa velikim turbanom.
Ne mogu da razumem kako su politički lideri koji navodno podržavaju evroatlantske integracije Crne Gore odjednom osvanuli u zagrljaju sa onima koji bi u more bacili ne samo crnogorske evroatlantske integracije, nego i svu Crnu Goru i njenu državnost… Kada sam 2012. podržao Aleksandra Vučića, na mene se sručila lavina velikih boraca protiv Miloševića koji ni u jednoj bici protiv njega nisu učestvovali, izuzev možda negde iz poslednjih redova. Valjda su očekivali da kažem - jeste, odustajem od svega onoga za šta se borim već dve i po decenije, odustajem od evropske Srbije samo zato što se pojavio čovek koji kaže da je to i njegov program. Izvinite, tako se ne vodi odgovorna politika.
(opširnije u Pobjedi)
