- Povećanje kreditiranja je moguće kroz jačanje uloge Investiciono-razvojnog fonda, formiranje specijalizovane banke za kreditiranje u poljoprivredi, turizmu, izvozu, stanovništva, povećanje nivoa računovodstvene discipline i finansijskog izvještavanja u ekonomskom sistemu u cjelini. Što prije treba formirati i međubankarsko tržište što će ojačati ponudu kreditnih proizvoda - kazao je za Pobjedu bankarski ombudsman dr Halil Kalač, odgovarajući na pitanje na koji način povećati nivo kredita privredi.
Iz privrede uporno upozoravaju da ne samo što su kamate visoke, nego nema dovoljno ni kredita. Bez obzira na napredak u posljednje tri godine, banke ne predstavljaju dovoljan izvor kredita za razvoj privrede.
To se, kaže ombudsman, najbolje vidi iz uporednih podataka iz maja ove godine kada su ukupni krediti iznosili 2,37 milijardi eura i bili su 1,5 odsto manji u odnosu na maj prošle godine. Za razliku od njih, depoziti su veći preko deset odsto.
- Mala i srednja preduzeća posežu za zaduživanjem na crnom tržištu, pošto su njihova sredstva ograničena, a dobit većini ne garantuje da mogu ići u razvoj svojim kapitalom- objašnjava Kalač i podsjeća da u privredi i zapošljavanju dominiraju mala i srednja preduzeća. U ovim preduzećima radi 67 odsto zaposlenih, a u velikim 23 odsto.
Kalač kaže da Centralna banka treba u okviru monetarne i kreditne politike jače da relaksira rezervisanja za kreditne gubitke, sagleda mogućnost privremenog korišćenja sredstava obavezne rezerve u funkciji podrške privredi, ali do nivoa koji neće ugroziti stabilnost sistema.
- Neophodno je i da CBCG mjerama omogući lakše reprogramiranje NPL loših kredita. Novoodobrene kredite treba izdvojiti u posebnu klasifikacionu grupu, ako analize pokažu održivost biznis plana preduzeća, CBCG treba da definiše da banke moraju oslobađati kolaterale ukoliko se kredit značajno smanjio i u slučajevima gdje je to tehnički moguće, kako bi dužnik mogao brže da efektuira svoja sredstva - smatra Kalač.
(opširnije u Pobjedi)
