Grupu Partibrejkers osnovali su još 1982. godine pjevač Zoran Kostić Cane, bubnjar Goran Bulatović Manza, gitarista Nebojša Antonijević Anton i, takođe gitarista, Ljubiša Kostandinović. Prvi LP „Partibrejkers I“ (Jugoton, 1985), prepoznatljiv po ritmu i bluzu u njihovom tumačenju, pojačan pank energijom, donio im je poštovanje publike, a prvu veliku jugoslovensku turneju imali su tokom 1990. godine. O tome kako je prihvaćen novi album ekskluzivno za Portal Analitika govori gitarista Nebojša Antonijević Anton.
ANALITIKA: U Kotor dolazite kako biste na Don Brankovim danima muzike promovisali svoj novi album „Sirotinjsko carstvo“. Kakav je bio prijem kod publike do sada, jeste li zadovoljni?
ANTON: Dosta smo radili ove godine. Puno smo proputovali... Bilo je dosta koncerata. Veoma mi je drago što smo uspeli to da izvedemo svuda. I još jednom, nanovo i nanovo, da okupimo neke nove ljude, bliske prijatelje, braću, sestre koji vole to što radiš. Neki to prvi put čuju, ali uvijek se desi neka razmjena dobre energije. Korisno je i za nas i za druge.
ANALITIKA: Da li su se već izdvojile neke pjesme sa albuma na koje publika posebno reaguje?
ANTON: Znaš šta, promovišemo ovaj novi album. Osim ovih standardnih koje sviramo već godinama, sviramo i nove pjesme, kao i neke pjesme koje smo izvodili u zadnje vrijeme. To je to što mogu da ti kažem.
ANALITIKA: Svirali ste i u Hrvatskoj i Sloveniji. Kako je tamo album prihvaćen? Šta je to što i dalje povezuje publiku sa ex-jugoslovenskog prostora?ANTON: Meni lično je važno to da se ipak svuda okupimo. Naš koncert je izuzetna prilika da se ljudi okupe oko nečeg što zajedno vole – zvuk i riječi. I onda je to dobro. Tako je svuda. To, znaš, što si rekao - bivša Jugoslavija - ona zemlja, ova zemlja... Ma, nema to nikakve veze. Znaš, ljudi su svuda! Postoje dobri ljudi svuda i to je ono što je dobro. Treba svjedočiti.
ANALITIKA: O čemu svjedočite kroz novi album?
ANTON: Svjedočimo kao i uvijek da postoji istina i da postoji ljubav, da postoje ljudi, da su dobri ljudi svuda. Na nama je da li možemo to da vidimo ili ne. Lako je reći - ovi nisu dobri. Ovo je mnogo teže – stalno se truditi da čovjek vidi dobro. Ali, naravno, nije svuda dobro.
ANALITIKA: Album je, u stvari, društveno agnažovan. Mora li rok biti angažovan?
ANTON: Ja mogu da pričam samo o svojoj muzici. Slušam ono što me zanima, što volim. To je muzika. Uopšte se ne vezujem samo za rokenrol. Postoji samo dobra ili loša muzika. Da li je angažovana ili nije – nebitno.
ANALITIKA: Koja je najduža svirka koju ste imali?
ANTON: Svirali smo dva i po sata, ali to je veoma rijetko. Takav je bio nedavni koncert u Beogradu. Ali, nije bitno da li sviraš dva, dva i po sata ili manje. Ili da li sviraš pred 50 hiljada ljudi ili pred 50 ljudi. Važno je da smo svi kao jedno, da se povežemo. Ostalo je traćenje vremena.
Boris MARKOVIĆ
Foto: nocturnemagazine.net, blic.rs
