Prvi čovjek naše vojske je objasnio da je za osiguravanje dugoročne bezbjednosti jedne zemlje neophodno na jednoj strani dobro izanalizirati koji su to rizici po bezbjednost jedne države, a na drugoj strani resurse sa kojima država raspolaže.
''I na osnovu jednog i drugog treba se kreirati optimalni sistem bezbjednosti. Dakle, ako govorimo o samostalnom kreiranju sistema bezbjednosti moramo biti svjesni činjenice da su naši resursi veoma limitirani i materijalni i ljudski i finansijski i shvatiti da je veoma teško garantovati bezbjednost sa tim resursima a imajući u vidu sve izazove i opasnosti i položaj Crne Gore. I ja često kažem da je kreiranje samostalnog sistema odbrane - Utopija i da je prosto nemoguće kreirati nezavistan sistem koji će moći da garantuje građanima bezbjednost i bezbjednost države. Stoga i smatram da oni koji zagovaraju samostalni sistem bezbjednosti veoma dobro znaju da je nemoguće organizovati efikasan samostalan sistem i često se iza te ideje samostalnog sistema bezbjednosti krije ideja da se uđe u savez sa nekim trećim'', kazao je admiral Samardžić i konkretnim primjerima objasnio koliko je skupo stvarati samostalni sitem bezbjednosti.
''Znamo da jedan borbeni avion košta 50-60 miliona eura, pa ako bi neko nama sada i poklonio eskadrilu borbenih aviona, mi sa svojim resursima je ne bi mogli ni upotreblajvati, jer je veoma skupa i obuka, održavanje, pa i sat naleta te avijacije. Uz to ako govorimo o protiv-vazdušnoj odbrani moramo znati da samo jedna raketa Mistral sistema Strela, košta 300 hiljada eura, a svima je jasno da u magacinu morate imati barem stotinu raketa da biste mogli da se obučavate. To znači da bismo samo za vježbanje, za rakete morali da izdvajamo godišnje 30 miliona eura, a jedna raketa za protivoklopnu odbranu košta oko 60 hiljada eura, pa je onda lako izračunati koliko bi nama trebalo para da sami razvijamo nezavisni sistem odbrane i modernizujemo kompletnu vojsku'', objasnio je admiral Samardžić zašto je najoptimalnije za Crnu Goru da bude dio kolektivne bezbjednosti koju podrazumjeva članstvo u NATO-u.
Odgovori prvog čovjeka Vojske Crne Gore su dio novog načina komunikacije sa građanima koje je uveo Komunikacioni tim Svjeta za članstvo u NATO u cilju što adekvatnije informisanosti građana i približavanja tematike evroatlanskih integracija što većem auditorijumu. Značajan broj zainteresovanih za postavljanje pitanja dokaz je više da NATO teme sve više intrigiraju javnost i sigurno da je ovo još jedan od načina kako svi zainteresovani mogu, u direktnoj komunikaciji da se informišu o temama vezanim za evroatlanske integracije naše zemlje. Među pristiglim pitanjima za admirala Samrdžića najviše je bilo onih o modernizaciji vojske i međunerodnim misijama u kojim učestvuju pripadnici naših vojnih snaga.
Admiral Samardžić je u kontekstu modernizacije vojske objasnio da je predviđeno da se do 2020. godine uloži dosta u unapređenje i obnovu sredstava odbrane te da naša zemlja trenutno izdvaja za odbranu 1,3 posto od budžeta.
''U NATO-u je standarad da se i izdvajanje za vojne penzije računa u predloženih 2% izdvajanja za odbranu. Kada bi mi računali i naše vojne penzije, onda bi to bilo negdje oko 1,75% da izdvajamo od budžeta. Međutim, nama zbog mnogih stvari nije primjereno da računamo i izdvajanje za vojne penzije u budžet za odbranu, jer sticajem okolnosti mnoga lica su u posljednjim godinama penzionisana, pa mi trenutno u Crnoj Gori imamo duplo više penzionisanih vojnih lica nego pripadnika vojske'', objasnio je načelnik Generalštaba Vosjke Crne Gore.
</p>
</p>
</p>
</p>
</p>
